Холандски научници открили како настају идентични близанци
МАСТРИХТ- Истраживачи из Мастрихта тврде да су открили на који начин настају идентични близанци, кроз процес који показује убрзан раст ембриона у врло раној фази, а који се затим раздваја на два идентична дијела.
Научници су овај раније непознат процес открили узгајањем синтетичке структуре ембриона изван материце.
''Учинили смо видљивим изван материце оно што се дешава у материци“, кажу водећи научници Клеменс ван Блитерсвајк и Ерик Вриј, чије је истраживање објављено у часопису ''Advanced Materials''.
Убрзани раст се одвија у бластоцисти, некој врсти балона који се касније развија у плаценту.
Ако тај балон пребрзо расте, група ћелија која ће касније постати ембрион се дијели на два, док се у изузетним случајевима, на сличан начин могу створити идентичне тројке или четворке, сматрају научници.
Истраживачи Медицинског центра Универзитета у Мастрихту (УМЦ+) и Института МЕРЛН су 2018. направили први синтетички ембрион, који је узгајан из матичних ћелија миша.
Прошле године су израелски истраживачи успјели да ураде исто са људским матичним ћелијама, а сада се синтетички ембрион једнојајчаних близанаца "узгаја" у Мастрихту.
Ово откриће је дјелимично посљедица аутоматизованог процеса истраживања који користе истраживачи из Мастрихта, а који се назива "скрининг високе пропусности".
Таква врста скрининга им омогућава да истовремено испитују хиљаде, потенцијално чак и милионе ћелијских структура и излажу их различитим условима.
Ипак, чињеница да је сада јасно како се синтетички ембрион развија у идентичне близанце није чврста гаранција да је то управо случај током природне оплодње, док Ван Блитерсвајк тврди да су докази за то индиректни.
Истраживачи наглашавају да њихова открића могу да допринесу знању о побачајима и плодности, преноси холандски јавни сервис НОС.
Код близаначке трудноће, компликације се чешће јављају током ране имплантације, а уз помоћ нових сазнања оне могу да се спријече или лијече.
Осим истраживања процеса формирања идентичних близанаца, научници су се фокусирали и на на развој ткива за пацијенте за које донаторски органи нису доступни будући да се у синтетичким ембрионима већ може видјети почетак формирања органа.
''У почетку желимо да истражимо да ли можемо да узгајамо црвена крвна зрнца. Очекујем да ће у блиској будућности постати јасно да ли је то изводљиво'', рекао је Ван Блитерсвајк.
Упркос потенцијалним примедбама друштва о истраживањима ембриона, научници су нагласили да нису забринути, јер сматрају да постоји велика подршка за нова истраживања.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
