Хофбауер: Приближавање Русије и Кине означава крај америчке доминације

Срна
Хофбауер: Приближавање Русије и Кине означава крај америчке доминације

БЕОГРАД - Аустријски историчар и публициста Ханес Хофбауер сматра да приближавање Русије и Кине, чак и по цијену да Москва буде млађи економски партнер Пекингу, означава крај “америчког вијека”, уз могући епилог стварања мултиполарног свијета, односно кинеску хегемонију.

Хофбауер, који је аутор књиге “Слика непријатеља – Русија, историја једне демонизације”, истиче да Запад заузима непријатељски став према сваком покушају Москве за стварање интеграција, уз исмијавање, одбацивање и проглашавање опасности за своје интересе.

“Доктрина САД, коју следи и /амерички предсједник/ ДЖозеф Бајден, пропагира да не треба да постоји никаква моћ осим трансатлантске на челу са САД. Вашингтон нарочито ради на спречавању веза и евентуалног савеза између Москве и Берлина”, рекао је Хофбауер за “Вечерње новости”.

Наводећи да је уништење цјевовода на својеврстан начин најавио Бајден у присуству њемачког канцелара Олафа Шолца, он је оцијенио да минирање “Сјеверног тока” показује колико су далеко непријатељи Русије спремни да иду, што показује да се САД као свјетска сила у опадању бори свим средствима да спријечи силазни тренд.

Говорећи о рату у Украјини, Хофбауер је рекао да је најважнија посљедица тог сукоба “девестернизација евроазијског простора”, уз дедоларизацију, о којој свједочи то што Саудијска Арабија као досадашњи кључни савезник Вашингтона тргује енергентима са Кином у јуанима, док Индија купује руски земни гас за рубље.

“Другим ријечима, оно што је Америци на најокрутнији начин пошло за руком у Ираку и Либији, гђе је бомбардована ждедоларизацијаж коју су прижељкивали /предсједници Ирака и Либије/ Садам Хусеин и Муамер ел Гадафи, не успијева када је у питању Русија”, објаснио је Хофбауер.

Он сматра да сукоб у Украјини није почео 24. фебруара прошле године, како на то гледа Запад, већ 4. маја 2014. године када су украјински јуришни хеликоптери полетјели ка Славјанску против снага антимајдана, који су преузимање власти у Кијеву доживјели као државни удар.

Хофбауер је подсјетио да су се неђељу дана касније украјински тенкови котрљали ка Маријупољу, па је тако осам година прије руске операције у Украјини букнуо грађански рат и однио више од 10.000 живота.

“Моја порука је да у подручјима које окупирају руски војници у Донбасу живе претежно Руси, од којих је већина против владе у Кијеву, пошто антируска политика иде дотле да забрањује руски језик и културу. То не оправдава руску инвазију, али је објашњава”, навео је Хофбауер.

Говорећи о Минским споразумима, он је подсјетио да је “Минск два” био међународно признат и да је нуклеус тог плана обухватао федерализацију Украјине, односно посебан статус за Донбас, који је остајао у њеном саставу.

Међутим, како је указао, умјесто да се тај споразум примијени, почеле су припреме за наоружавање Украјине и дезинтеграцију, односно распад Русије, што је најдиректније потврдио некадашњи предсједник Украјине Петар Порошенко, а индиректно и бивши њемачки канцелар Ангела Меркел.

Хофбауер је оцијенио да су водећи западни политичари, удружени са тадашњим руским предсједником Борисом Јељцином жељели да етаблирају Русију као своју економску периферију како би њене најважније индустријске и привредне ресурсе предала западним корпорацијама.

“Напредовање у тој намери заустављено је под садашњим председником Русије Владимиром Путином. Напредовање НАТО-а према Истоку се, међутим, наставило. Велика прекретница по питању поверења на линији између запада и истока било је игнорисање жМинска дваж од Украјине, Француске и НЈемачке, које су биле његове потписнице”, рекао је Хофбауер.

Истичући да ради на новој књизи “Посљедице рата - како борба за Украјину мијења свијет”, Хофбауер каже да је уочио политички помак удесно и милитаризацију у свим друштвима, као и ширење цензуре у земљама ЕУ, гђе су сви руски медији забрањени, док спортистима и умјетницима из Русије није дозвољено да наступају.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана