Хероин јефтинији од хране

Сматра се да Пакистан има више од четири милиона зависника од хероина, а мање од 80 их се лијечи на клиникама за одвикавање.

Приликом посјете репортера “Раша тудеј” Карачију већина зависника се није трудила да сакрије своју навику. За многе то је пут у сигурну смрт.

Млади мјештанин Абдулах је двије седмице провео тражећи оца који је зависник од хероина. На крају га је пронашао у мртвачници у Карачију. Једно је сигурно, на улицама Карачија не недостаје хероин, за разлику од пријеко потребног рјешења и помоћи зависницима.

Величину и тежину пакистанског проблема са дрогом одређује и одређиваће оно што се дешава и што ће се у дешавати у Авганистану и дуж пакистанско-авганистанске границе, пренијеле су агенције.

Разрушени Авганистан је највећи свјетски произвођач опијума, главног састојка хероина, и чини 90 одсто свјетског тржишта. Према грубим процјенама, око 40 одсто се кријумчари преко Пакистана. Производња опијума расте трећу годину заредом и предвиђен је даљи раст.

Кроз врло порозну границу која дијели Пакистан и Авганистан, кроз подручје које контролишу талибанске групе с обје стране границе, опијум и његови деривати у Пакистан стижу практично неконтролисано и незаустављиво.

Мохамед Курбан је наркоман 20 година.  Други пут је у рехабилитационом центру. За њега и њему сличне дроге је више него довољно. Има је за све, каже он, и додаје:

 - Нема разлика. Дрогирају се сви. Богати паркирају аутомобиле недалеко и долазе по иглу. Богати дрогу купују од сиромашних.  Онај ко има дрогу... и продаје је и користи за сопствено дрогирање - каже овај Пакистанац.

Процјене о броју наркомана у Пакистану варирају - од 600.000 до девет милиона зависника. У анализама Агенције Уједињених нација за борбу против дрога и криминала истиче са да је до великог повећања дотока дрога, посебно хероина, и броја зависника дошло у  посљедњих пет година.

 Доктор Салем Азам, начелник рехабилитационог центра у Карачију, истиче:

- Као да је у питању кикирики,  а не дрога. Било одакле.... из канцеларије, из спаваће собе, из дневне собе... било гдје и било када, довољно је позвати и неко ће донијети дрогу.

Број наркомана попут Мохамеда Курбана  ће се, сасвим је извјесно, повећати послије  2014. када Авганистан буде препуштен сам себи. Производња опијума и кријумчарење дрога из те земље биће тада много мање контролисани и спречавани.

Начелник катедре за криминологију на универзитету у Карачију Фатех Мухамад Бурфат указује је и на другу негативну страну.

 - Дрогу прати и оружје и насиље. Уз дрогу кријумчари се и оружје.  У Пакистану  хероин и калашњиков обично иду једно уз друго - истиче Бурфат.

Авганистан производи 90 одсто свих опијатских дрога у свету, мада донедавно није био и највећи конзумент истих, али је сада више од милион од укупно 35 милиона Авганистанаца зависно од наркотика, што је заправо највећа стопа наркомана по глави становника у свијету.

Разлози из којих се толики број Авганистанаца окреће дроги су сложени, а јасно је да су деценије насиља одиграле у томе важну улогу, преноси Би-Би-Си.

Ту је и незапосленост, која данас достиже чак 40 одсто, један од фактора је и све већа доступност хероина, који се у посљедњих десет година рафинира из сировог опијума у самом Авганистану, а опијум се већ вијековима користи у тој земљи као “универзални лијек”.

Купити хероин у Кабулу је “као да купујете хљеб”, кажу зависници, наводећи да један грам кошта око шест долара и да се дрога може набавити на сваком ћошку.

На обали Кабула

У самом центру Кабула, на каменитим обалама истоимене реке, наркомани се окупљају да би купили и конзумирали хероин, на мјесту које је синоним за биједу и пропадање.

Усред бијела дана десетак одраслих мушкараца и тинејџера сједе у паровима, са капуљачама на главама, пушећи и убризгавајући дрогу, а међу њима су и један љекар, један инжењер и један преводилац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.