Горан Радосављевић, члан Програмског комитета Свјетског нафтног савјета из Лондона: Страх диже цијене нафте

Вељко Зељковић
Горан Радосављевић, члан Програмског комитета Свјетског нафтног савјета из Лондона: Страх диже цијене нафте

Цијена нафте “брент” скочила је изнад 88 долара за барел у једном тренутку крајем прошле седмице, што је први пут од јануара ове године, а ријеч је о константном расту који траје од јуна ове године. Од почетка украјинске кризе, за разлику од неког ранијег периода, страхови и геополитичке игре и даље у највећој мјери креирају цијене енергената на свјетским тржиштима.

Каже ово у интервјуу за “Глас Српске” професор и директор Института ФЕФА из Београда и члан Програмског комитета Свјетског нафтног савјета из Лондона Горан Радосављевић анализирајући посљедње турбуленције на тржишту црног злата, али и гаса, те износећи своје прогнозе у ком правцу би се ове промјене могле одвијати.

- Шпекуланти су некада лакше доносили одлуке. Сада влада велики страх код трговаца и берзанских мешетара. Резултат је то прегруписавања на нафтном тржишту, које је покренуо рат у Украјини. С једне стране имамо Америку, с друге земље чланице ОПЕК плус. У питању су геополитичке игре, које су довеле до ових страхова, па и да нафта у једном тренутку кошта више од 150 долара по барелу. Страх од нових глобалних тензија држи ово тржиште у неизвесности, јер су у страху велике очи - истакао је Радосављевић.

Он се осврнуо и на то колико одлука о смањењу производних квота сирове нафте од стране Саудијске Арабије и испадање појединих рафинерија може додатно погурати цијене навише, те колико читаву ову ситуацију може додатно закомпликовати евентуални улазак Саудијске Арабије у чланство БРИКС-а, који постаје све већи економски и финансијски ривал моћним земљама Г7.

ГЛАС: Да ли је реално да цијена нафте “брент” оде изнад 93 долара по једном барелу, како то неки предвиђају?

РАДОСАВЉЕВИЋ: Чини ми се да је тржиште нафте од почетка ове кризе постало доста плитко и буквално реагује на све промене у свету, па и на најаве смањења производње сирове нафте од стране чланица ОПЕК плус. Дошло је до реакције на тржишту, поготово због велике тражње, која је већа од очекиваног. Морам напоменути да овај раст није ни приближан оном из неког претходног периода. Ако садашње цене упоредимо с оним од пре 12 месеци, онда можемо видети да су оне, у ствари, на доста нижем нивоу. Непознаница је, међутим, како ће се оне даље кретати до краја ове или током наредне године. Сматрам да је сваки сценарио могућ те да ће оне највероватније у септембру и октобру поново скочити на око 90 долара по барелу, како се буде приближавала зима. Оно што је за нас најпроблематичније јесте што влада једно неписано правило да, када цене сирове нафте скачу, то се одмах одражава и на цене горива на домаћим пумпама. С друге стране, то правило не важи када цене нафте иду надоле. То је далеко спорије. Такође, треба знати да су високе цене у интересу земаља Голфа, које предводи Саудијска Арабија. Узимајући у обзир пројекције економског раста појединих земаља, сматрам да ће се цена нафте током ове године и почетком наредне кретати између 80 и 90 долара. Страх да ће ићи изнад 100 долара, неоправдан је, јер не постоји толико тражње на тржиштима. Недавно сам се баш добро насмејао када су једног брокера “Голдман Сакса” упитали шта очекује, колика би цена нафте могла бити, он одговорио између 56 и 93 долара. Шта то значи, па да нико са сигурношћу не може знати у ком правцу ће све ово ићи, јер су велике неизвесности и даље присутне.  

ГЛАС: Да ли је можда срећа у несрећи што економски опоравак Кине, након пандемије, и не иде баш предвиђеном динамиком? 

РАДОСАВЉЕВИЋ: Као прво, треба знати да је Кина међу три, четири земље када се рачуна глобална потрошња нафте. Та земља је главни мотор тражње и потрошње у свету. Када кинеска привреда мало клекне, нормално је да се тај потрес осети и глобално. Постоји и други моменат који треба поменути, а односи се на вишак руских деривата који се појавио након увођења западних санкција. Та роба је на крају завршила на истоку и то по далеко нижим ценама од светских. Када све ово имамо у виду, онда је за очекивати до имамо овакве учестале турбуленције на тржишту нафте које полако, али сигурно постају нека нова реалност и нормалност. САД, Саудијска Арабија и Русија, земље које производе готово трећину светске нафте, и даље ће диктирати цене. Америци и Европи је у интересу да она буде што нижа, док с друге стране Ријаду и Москви одговарају што више цене. То су два интереса која се преплићу, што изазива и огромне осцилације.

ГЛАС: Током овог мјесеца у Јоханесбургу би требало да буде одржан састанак земаља БРИКС-а. Колико евентуални улазак и Саудијске Арабије у ову организацију може утицати на нафтно тржиште?

РАДОСАВЉЕВИЋ: То је веома интересантна тема. Саудијска Арабија је годинама била природни савезник Америке, али то се у последње време некако променило. Саудијска Арабија на овај начин показује да има алтернативу, да жели самостално доносити одлуке. Да ли ту има и нечег више, тешко је рећи, време ће показати. Сматрам да се они ипак неће тако преко ноћи и олако одрећи сарадње са Америком. Те везе су ипак дубље него што се на прву чини. Не треба заборавити да су Саудијци једни од највећих купаца америчког наоружања, али и обвезница.

ГЛАС: Шта можемо очекивати у будућности?

РАДОСАВЉЕВИЋ: Највећи произвођачи нафте су као референтну цену поставили 80 долара и зато не верујем да у наредном периоду може пасти испод тог нивоа, тако да и у наредних 10 или 20 година можемо очекивати номинални раст, односно релативно високе цене нафте, више од 80 долара.

Гас и зима

ГЛАС: Оно што забрињава јесте и нагли скок цијене гаса за 30 одсто усљед забринутости у вези са слабијим увозом течног гаса.

РАДОСАВЉЕВИЋ: За разлику од тржишта нафте, за које нисам много забринут из много разлога, када је у питању гас, ту сам доста скептичнији. Ово је доба године у ком Европа обично пуни своја складишта, припремајући се за зиму. За разлику од ранијих година, руског гаса сада је далеко мање. С друге стране, супституција течног гаса није тако једноставна, компликован је читав процес. Због тога ће у једном периоду доћи до значајнијег раста цена гаса. Такође, за разлику од нафте, која има неку референтну цену, код гаса је то другачије, оне се формирају на регионалном нивоу. Немам податке колико тог течног гаса, пре свега оног из САД и Катара, има на тржишту. Проблем за Европу је то што још нису успели да нађу адекватну замену за руски гас. “Северни ток” је уништен, тако да треба очекивати нове притиске на ово тржиште. То ће онда узрочно-последично утицати и на више цене електричне енергије, па самим тим и хране.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана