Финансије и култура не иду заједно
Берлин - Главни град Њемачке, Берлин нашао се на другом мјесту листе водећих умјетничких и културних метропола, послије Њујорка, а прије Лондона, Токија или Париза, а истраживачи који су правили листу закључили су да финансијски центри нису истовремено и утицајне културне метрополе.
Индекс глобалних умјетничких центара (Global Arts Centers Indeks) начинили су научници универзитета у Амстердаму Роберт Клостерман и Моника Скорска, а дијелове њихове студије цитирају њемачки медији.
Холандски научници су се позабавили питањем да ли су тренутно најзначајнији финансијски центри у свијету истовремено и најзначајнији центри умјетности и културе. Односно, како сами истраживачи кажу, да ли и у вријеме све веће глобализације још постоји она плодоносна симбиоза новца и културе каква је постојала у стара времена у банкарским и трговачким центрима какви су били Фиренца, Ђенова, Амстердам или Лондон, преносе агенције.
Тема је, сматрају аутори студије, занимљива и зато што се све чешће говори и о томе да градови који су нови актери на финансијском и привредном плану, као Шангај, Сингапур или Дубаи играју све већу улогу и у свијету умјетности и културе.
Међутим, већ површан поглед на ранг-листу 36 водећих финансијских и културних метропола коју су начинили холандски научници показује да привредна моћ и културни реноме нису увијек концентрисани на истом мјесту.
Јер, од десет водећих финансијских центара, само четири су се нашла на првих десет мјеста најутицајнијих глобалних културних центара, а то су Њујорк, Лондон, Токио и Сан Франциско. Лондон, који је на првом мјесту финансијских центара, налази се, на примјер, на трећем мјесту листе најутицајнијих културних метропола.
Само 16 од 36 водећих културних метропола налази се на листи 36 водећих финансијских центара - јасан сигнал да финансијски и културни утицај не иду увијек заједно.
На листи утицајних културних центара налазе се финансијски не много утицајни градови Лос Анђелес, Барселона и Хамбург. Берлин, на другом мјесту најзначајнијих културних центара у свијету, не налази се уопште међу 77 градова на Глобалном индексу финансијских центара који сваке године прави лондонска З/Yен група.
Берлин, како се наводи у студији холандских научника, културни углед и утицај има захваљујући чињеници да годишње организује 87 реномираних међународних умјетничких и културних манифестација, да сваке седмице нуди хиљаду догађаја у области ликовних умјетности и око 500 у области сценских умјетности.
То је у апсолутним бројкама мање од онога што нуди Њујорк или друге метрополе, али у односу на број становника, којих је у Берлину нешто више од 3,5 милиона, далеко више.
Холандски научници су имали четири кључна критеријума у састављању листе: број манифестација у области ликовних умјетности, као и драмских, музичких и плесних манифестација, те број локалних и међународних културних догађаја.
На листи 36 глобалних свјетских центара премоћ и даље има Европа са 24 града, међу којима су осим Берлина, Лондона, Барселоне и Париза, између осталих, још и Амстердам, Милано, Верона, Беч, Единбург, Цирих...
На листи је само пет америчких градова - Њујорк, Лос Анђелес, Сан Франциско, Мајами и Санта Моника, док су се моћни финансијски центри као Бостон, Чикаго или Вашингтон.
Азија
И међу азијским финансијским центрима само су малобројни стекли и културни утицај - поред Токија, Пекинг и Сеул. Финансијски моћни Хонгконг, Сингапур или Шангај мораће још да раде на културном утицају. На листи 36 најутицајнијих културних центара свијета нашли су се и Монтреал, Хавана и Богота.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
