Европско тло се најбрже загријава
ЛОНДОН - Европа се загријава брже од свјетског просјека, а нови подаци показују да је прошла година била најтоплија од почетка мјерења, наводи Свјетска метеоролошка организација.
Током протеклих пет година, глобална температура била је просјечно нешто већа за један степен Целзијусов у односу на крај 19. вијека. У истом периоду, у Европи је била већа за готово два степена Целзијусова.
Према европским подацима који потичу из климатолошке службе ЕУ "Коперникус", 11 од 12 најтоплијих година у Европи од почетка мјерења биле су након 2000. године. Топло вријеме и топлотни таласи током љета довели су прошле године до суше у многим дијеловима централне Европе, наводи Би-Би-Си.
У многим дијеловима континента температура је била три до четири степена Целзијусова већа од уобичајене. Све то је у корелацији са количином сунчевих зрака које су погодиле Европу прошле године. Број сунчаних сати највиши је до сада забиљежен. Узимајући све податке заједно, види се јасан тренд загријавања у протекле четири деценије.
Профсор Руан Сатон из британског Националног центра за атмосферу наводи да су два разлога кључна: "Први је да се копнена подручја брже загријавају од океана, а други је смањење одређене врсте загађења ваздуха, које је допринијело недавном загријавању Европе, посебно љети".
Научнике брине чињеница да је просјечна температура у Европи у задњих пет година, просјечно, већа за два степена у односу на прединдустријско доба.
Претпоставља се да пандемија вируса корона можда привремено да заустави емисију стаклених башти, али научници упозоравају да треба учинити много више како би се зауставили забрињавајући трендови.
"Загађење је смањено након пада економских активности, али угљен-диоксид не нестаје преко ноћи", упозорава професор Данијела Шмит са Универзитета Бристол.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
