Европљани стењу плаћајући гас, а Гаспром слави рекордну добит

Само Гаспром и нико други!

Однос Гаспрома и Кремља и више је него близак: већ и због тог старог пријатељства Милера и Путина јасно је да се тамо ништа не одлучује, а да тако не жели и руски предсједник. Гаспром је највећи понуђач земног гаса на свијету, а према сопственим наводима располаже налазиштима с највећим залихама гаса и у Русији и на планети Земљи. Поред тога, за њега ради читава војска од пола милиона запослених.

И још један куриозитет из совјетског доба: само Гаспром смије и може да користи гасовод како би тај енергент продао Европљанима, то тако пише у руском закону. Дакле ниједан други руски енергетски концерн не може да угрози његов монопол.

Зависност Европе од Гаспрома је огромна: 43 одсто гаса који се потроши на Старом континенту долази од тог концерна. Притом Европљани готово уопште немају избора: остатак гаса долази из Норвешке, један велики дио стиже укапљен са Блиског истока и из САД, а ту су и испоруке из Алжира, као и из Либије, онолико колико је то у данашњим околностима могуће.

Ипак, нису све европске земље у истој мјери зависне од гаса из Русије. Ту важи сљедеће правило: што источније, то више гаса Гаспрома. Њемачка је почела да увози гас из Совјетског Савеза још у време када је тамо владао Брежњев, а и данас је највећи купац – 55 одсто својих потреба покрива гасом из Русије.

Европска унија смета

Међутим, Георг Кахман из економског института Бругел из Брисела сматра да Руси на тржишту "играју прљаво": "Гаспром искоришћава своју доминантну позицију на тржишту тако да цијеном утиче на количину гаса коју испоручује Европи."

Руском концерну већ и због тога смета Европска унија: Гаспром жели да тргује с појединачним државама, али не и са ЕУ као цјелином. Већ десетак година ЕУ покушава да успостави релативно јединствено тржиште гаса у Унији, где би, на примјер Њемачка куповала руски гас, али би га онда просљеђивала и некој другој чланици или некој држави ван ЕУ.

Али о томе Гаспром не жели ни да чује: "То је нека врста такмичења између европске регулативе, која жели да успостави заједничко тржиште с једнаким ценама, и Гаспрома, који жели да свој гас продаје по различитим ценама појединачним државама“, објашњава Кахман. А онда се на сву ту игра дода још и политика.

То се најбоље види на слободном тржишту гаса: Гаспром је склопио дугорочне уговоре о испоруци с појединим државама са загарантованим количинама. А ако треба више од тога – онда је то друга ствар. "Гаспром испуњава своје уговорне обавезе, то јесте тачно. Али само на најнижој граници загарантованих количина“, каже и предсједница Европске комисије Урсула фон дер Лајен.

Она сматра да је "чудно“ то што се, иако је потражња у Европи ове зиме велика и што су цене високе, гас ипак не нуди. То неминовно води до питања, да ли је то онда политика Кремља? Фон дер Лајен у изјави за лист "Ханделсблат“ каже да то у сваком случају "побуђује сумње у поузданост Гаспрома“.

"Пета колона" Гаспрома

Оно што је за Европљане још неповољније, јесте чињеница да је Гаспром систематски преузео барем дио власништва над фирмама за дистрибуцију и складиштење гаса практично у свим државама Европске уније. На пример, у Немачкој је Гаспром, преко своје фирме „Асторија“, власник највећег подземног складишта гаса у читавој западној Европи које се налази у Рехдену. Таква складишта су замишљена да ублажавају неравнотежу понуде и потражне, али шта вреди складиште кад је у власништву самог испоручиоца?

Поврх тога, залихе гаса у Европи су на рекордно ниском нивоу. Клаудиа Кемферт из Немачког економског института (ДИW) сматра да се није смела дозволити продаја Рехдена или да се макар морао регулисати начин на који се то складиште користи. Кемферт истовременом указује и на непромишљеност Немачке која истрајава на гасоводу Северни ток 2, иако је и он у надлежности Гаспрома.

По правилу, цене фосилних горива одређују и њихову понуду: експлоатација неког налазишта исплати се тек код одређене цене, и то онда траје. Потрајаће и да се Европа више окрене другим изворима, иако су представници ЕУ овог понедељка разговарали у Вашингтону о додатним количинама укапљеног гаса из САД.

"Ако си био послушан..."

Гаспромм односно Кремљ, и за то међутим имају "оружје“: цена земног гаса. Сваки покушај ЕУ да успостави заједничко тржиште и складиштење гаса, Гаспром „руши“ повољнијом ценом за појединачне државе које се противе таквој иницијативи. Тако је на пример Мађарска недавно склопила ексклузиван уговор са Гаспромом по повољним ценама.

Може ли ЕУ да "сломи“ толики утицај Гаспрома на тржиште Европе? У условима кад тај концерн нуди готово половину потрошеног гаса – тешко. "С неким ко има све полуге у својим рукама можете да преговарате колико год хоћете, али кад се затвори вентил у Москви, онда смо у лошој позицији за преговарање", указује Кахман. А да ли ће Русија заиста потпуно да затвори довод гаса у Европу? То би наравно била катастрофа, али то ипак нико не очекује: и Русији су потребне милијарде евра које тако зарађује.

За шефа Гаспрома Милера, Европа је међутим само једна страница на путу успеха концерна. Он жели много више: жели да Гаспром буде највећи енергетски концерн на свету. Поред гаса, он тргује и нафтом и електричном енергијом, и то како на истоку, тако и на западу. Управо приликом отварања Зимских Олимпијских игара у Пекингу, Путин је са Кином договорио огромну испоруку гаса тој земљи. Гаспром уједно извози нафту и у саме Сједињене Америчке Државе: 2020. је 8 одсто америчког увоза нафте отпало на Гаспрома. То је више него што је САД испоручила њена савезница Саудијска Арабија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.