Европљани чекају Русе и уздају се у блажу зиму

Срна
Европљани чекају Русе и уздају се у блажу зиму

БРИСЕЛ - ЕУ се више узда у топлу зиму него у мудрост својих енергетских стратега док чека да Њемачка одобри кориштење "Сјеверног тока два", процјењују стручњаци за гас.

Док у Европи траје енергетска криза, највише узрокована високим цијенама гаса и електричне енергије, све очи купаца "плавог енергента" на европском континенту упрте су у Њемачку будући да се ишчекује њена одлука о издавању дозволе за руски балтички гасовод, што се, према свим најавама, не може догодити прије Нове године.

Њемачко Министарство економије и енергетике признаје да "Сјеверни ток два" ствара више могућности за транспорт гаса у Европу у периодима велике потражње.

Ово министарство доставило је њемачком регулатору службено мишљење уз оцјену да сертификовање оператера "Сјеверни ток два" не угрожава сигурност снабдијевања Европе гасом.

На тај став одмах је реаговао челник украјинске државне енергетске компаније "Нафтогаз" Јуриј Витренко, који негодује што њемачко министарство о сертификовању "Сјеверног тока два" није разговарало са Украјином, која је највећи губитник "гасног рата".

Ни у САД нису задовољни руском доминацијом на европском тржишту гаса, преноси "Геополитика".

Савјетник Стејт департмента за енергетику Амос Хохштајн наводи да Русија мора доставити додатне количине гаса Европи не чекајући покретање "Сјеверног тока два", и то кроз постојеће гасоводе.

Русија је једина која сада може помоћи Европи, тврди Хохштајн, али истовремено брани америчке произвођаче гаса из шриљаца који Европу заобилазе у широком луку и тај енергент достављају у Азију, гдје су цијене веће него на Старом континенту.

Амерички "Блумберг" је објавио информацију, позивајући се на изворе који су "упознати о енергетској политици Москве", да Русија, која је највећи добављач гаса у Европи, дугорочно може смањити цијене тог енергента за европски континент за 60 одсто.

Према ријечима једног од стручњака, Русија настоји да обезбиједи да цијена гаса у Европи буде 300 до 400 долара за 1.000 метара кубних.

Ови бројеви помоћи ће Русији у задржавању надзора над енергетским тржиштем Старог континента упркос настојању Велике Британије и Пољске да пређу на "чистије изворе енергије".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана