Енормни раст цијена ђубрива угрожава прехрамбену сигурност

Цијене ђубрива су ове године порасле усљед растуће потражње и мање понуде, при чем у су рекордне цене природног гаса и угља изазвале редуковање производње у енергетски интензивном сектору ђубрива. Уреа је поскупјела за више од 200 посто ове године, док су се цијене дијамонијум фосфата скоро удвостручиле, пише Ројтерс.

Поред скока глобалних цијена хране до рекордних нивоа у посљедњих више од 10 година, растуће цијене ђубрива ће додатно повећати притисак на достиупнот хране, нарочито у привредама које се ослањају на увоз, док у натегнутим државним буџетима има мало простора за владине субвенције, каже Фредерик Нојман, кодиректор у ХСБЦ банци надлежан за азијска економска истраживања. „У време када је ковид-19 већ десетковао животе и средства за живот небројених милиона људи, раст цена хране посебно тешко погађа сиромашне.

Раст цијена ђубрива не само да погађа пољопривреднике, већ ће се пренијети и на потрошаче преко виших цијена хране", истиче он. Имајући у виу да је индекс цијена хране Организације Уједињених нација за храну и пољопривреду (ФАО) на највишем нивоу од 2011, светски пољопривредници већ трпе притисак да повећају испоруке. Аналитичари, међутим, упозоравају да ће се ограничена понуда ђубрива погоршати почетком следеће године.

Пољопривредници из Европе, Северне Америке и северне Азије морају да појачају куповине пре пролећне сетве, док су истовремено кључни произвођачи, попут Кине, Русије и Египта, ограничили извоз како би обезбедили домаће тржиште. „Продаја већине залиха произвођача урее је већ уговорена, што значи да ће глобални произвођачи тог ђубрива бити ''распродати'' до 1. јануара. Произвођачи улазе у нову годину са веома ниским непродатимх залихама и наићи ће на значајну глобалну потражњу у првом кварталу из САД, Канаде, Бразила, Европе, Азије које крећу с куповином“, наводи Џош Линвил, директор америчке компаније за ђубрива Стоун Икс. Додаје да ће као одговор на раст цена"фармери широм света или одложити куповину или смањиити коришћење ђубрива да би уштедели новац".

Индија и Египат, две велике пољопривредне економије, повећале су државне субвенције у новембру, при чему је индијско Министарство пољопривреде појачало снабдевање ђубривом округа који имају мале залихе како би обезбједило производњу озимих усева. За сада је удар високих трошкова за већину произвођаче усева ублажен, али би неки од њих следеће сезоне могли да пређу са пшенице и кукуруза, који се хране азотним ђубривом, на соју. Ипак, у 2022. години ће мали број усјева или фармера бити поштеђен удара, кажу извори.

У Њемачкој ће пољолривредници због раста цИЈена вероватно смањити употребу ђубрива, што би могло да смањи приносе, оцењује Бернхард Крускен, генерални секретар немачког удружења пољопривредника ДБВ. "Пресипитиваће се сетва оних врста усева код којих је протеклих месеци дошло до раста произвођачких цена“, додао је Крускен. Бразил, највећи произвођач соје у свету и трећи по величини произвођач кукуруза, који храни 10 посто светске популације, упозорио је на несташицу ђубрива у следећој години, предвиђајући успоравање раста производње соје, кукуруза и памука. „За соју је то делимично ублажено јер је много инпута већ купљено, али ће се кукуруз директно суочити са растом трошкова за ђубриво. За сезону 2022/23, рекао бих да ћемо имати неких проблема.

Рекао сам пољопривредницима да проблем више није ни цена, већ расположивост понуде ђубрива“, изјавио је Андре Песоа, партнер у бразилској консултантској кући за агробизнис, Агроконсалт. Чак и у Северној Америци, где живе неки од најбогатијих пољопривредника на свијету, узгајивачи су одложили куповине које обично обављају уочи прољећне сјетве, надајући се да ће цене пасти. Мада су временски услови, биљне болести, штеточине и водоснабдевање кључни за развој усева, ђубриво је један од доминантних фактора производње који фармери контролишу.

Али, многи узгајивачи, прије свега милиони малих власника газдинстава који производе трећину светске хране, неће имати други избор осим да смање употребу ђубрива 2022. У југоисточној Азији, која има највећи удио у глобалној производњи палминог уља, узгајивачи се припремају за веће трошкове производње, а водећи индустријски играчи већ трпе поремећаје с набавком ђубрива и смањење увоза. „Малезија увози 95 посто ђубрива. Производња воћа и поврћа, укључујући дуријан, биће погођена јаче од палминог уља, јер захтева квалитетније ђубриво“, каже Тео Ти Сенг, генерални директор малезијског добављача агрохемикалија "Бен Мејер Агрикер".

Недавни пад цена нафте могао би да ублажи трошкове произвођча ђубрива, али ће следећи неочекивани талас хладног времена изазвати нови енергетски удар што ће покренути раст цијена хране, према извештају ФАО из новембра. „Морамо да схватимо да ће све политичке мјере које поскупљују енергију подићи цијене хране. Ово не смије да се тумачи као позив на смањење нагласка за мјере ублажавања климатских промијена, већ да морамо да нађемо начине да побољшамо ефикасност употребе ђубрива... и да критички преиспитамо нашу енергетску политику", рекао је Јозеф Шмидубер, замјеник директора у ФАО-овом одјељењу за трговину и тржишта.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.