Џек Трбосјек напокон долијао захваљујући старим медицинским картонима

Некадашња волонтерка у полицији тврди да је открила идентитет личности која стоји иза једне од најшокантнијих серија злочина у британској историји, то јест да је разоткрила убицу из 19. вијека који је терорисао нацију као Џек Трбосјек.

Њен детективски рад довео ју је до Хајама Хајамса, који је живио у области у којој су се дешавала убистава и који је, као произвођач цигара, знао да користи нож.

Био је епилептичар и алкохоличар који је више пута боравио у психијатријској болници, а стање му се погоршало након што је повријеђен у несрећи и постао неспособан за рад.

У више наврата насртао је на своју супругу, оптужујући је да га вара. На крају је ухапшен након инцидента у којем је ножем напао супругу и своју мајку.

Прекретница у Сарином истраживању била је када је добила приступ његовој медицинској документацији и открила драматичне детаље.

За британски Телеграф Сара је рекла: „Први пут у историји, Џек Трбосјек се, на основу карактеристичних физичких карактеристика, може идентификовати као Хајам Хајамс“.

Свједоци су описали човјека старог тридесетак година са укоченом руком, којем су му ноге при ходу биле повијене у кољенима, а Сара Бакс Хортон открила је да је у медицинским биљешкама о Хајамсу – који је 1888. имао 35 година – забиљежена повреда због које није могао да „савије или испружи” лијеву руку, као и неправилан ход и немогућност исправљања кољена, уз асиметрично повлачење стопала. Имао је и најтежи облик епилепсије, са редовним нападима.

Жртве Џека Трбосјека биле су проститутке или сиромашне жене. Проналажене су пререзаног врата и искасапљеног тијела. Власти су добијале подругљиве анонимне поруке од некога ко се потписивао као Џек Трбосјек. Ова убиства су и даље међу најзлогласнијим неразјашњеним злочинима.

Најмање шест жена: Марта Табрам, Поли Николс, Ени Чепмен, Елизабет Страјд, Кејт Едоуз и Мери Џејн Кели, убијене су у Вајтчепелу или близу њега између августа и новембра 1888. године.

Медицинске биљешке о Хајамсу, узете из разних амбуланти и азила, откривају да се његов ментални и физички пад поклопио са периодом убијања Трбосјека, који је ескалирао између његовог лома лијеве руке у фебруару 1888. и његовог трајног хапшења у септембру 1889. године.

„Тај период ескалације одговара повећању насилности убистава. Био је посебно насилан након тешких епилептичних напада, што објашњава и периодичност убистава“, истакла је Сара Бакс Хортон.

Према њеним речима, у документима је писало оно што су очевици рекли – да је имао необичан ход.

„Био је слаб у коленима и није у потпуности опружао ноге. Имао је посебан начин хода, што је вероватно била нуспојава неког оштећења мозга од последица епилепсије“, наводи Сара.

Изјаве сведока о висини и тежини човјека готово да су се поклапале са детаљима у Хајамсовим медицинским досијеима.

„Описивали су човека средње висине и грађе, између 165 и 172 центиметра. Стасит и широких рамена. Хајамс је био висок 170 центиметара и тежак 67 килограма… Његова фотографија показује да је био примјетно широких рамена“, описује Сара.

Хајамсов физички и ментални пад, погоршан његовим алкохолизмом, закључује Сара Бакс Хортон, подстакао га је да убија. Убиства су престала крајем 1888. године, отприлике у вријеме када је Хајамса полиција ухватила као „лутајућег лудака“.

Године 1889. затворен је у менталну институцију Колни Хеч у северном Лондону, где је остао до смрти, 1913. За нове нападе Џека Трбосјека није се више чуло.

Сто имена на листи потенцијалних Трбосjека 

Било је више осумњичених за убиства приписана Џеку Трбосjеку, укључујући умjетника Волтера Сикерта, који је насликао језиве слике убијене проститутке.

Хајамс је био на „дугачкој листи“ од стотинак потенцијалних криваца, али Сара Бакс Хортон каже да је одбачен због погрешне идентификације.

„Када сам покушала да пронађем Хајама Хајамса, нашла сам их петорицу. Било је потребно доста рада да би се открили његови тачни биографски подаци. Хајам Хајамс никада раније није био у потпуности истражен као потенцијални Трбосjек. Због поштовања тајности података пацијената психијатријске установе Колни Хеч, два досијеа укључујући Хајамсов, нису била доступна за јавност до 2013. односно 2015. године“, објаснила је Сара.

Интересовање се јавило захваљујући чукундеди

Оно што истраживање Сарe Бакс Хортон чини посебним је то што је било подстакнуто њеним случајним открићем 2017. да је њен предак, Хари Герет, био наредник у полицијској станици у Улици Леман, седишту истраге Трбосекових злочина. Тамо је био распоређен од јануара 1888. године – кобне године убистава – до 1896.

Сара није знала ништа о историји свог претка док није почела да истражује своју породицу и потом се заинтересовала за случај Џека Трбосека.

Она ће сада представити своје опсежне доказе у књизи под називом Једноруки Џек: Разоткривање правог Џека Трбосјека, која излази из штампе следећег месеца.

Пол Бег, тренутно највећи познавалац злочина Џека Трбосјека, подржао је Сарину књигу.

„Ово је добро истражено, добро написано и дугоочекивано испитивање потенцијалног осумњиченог. Ако имате идеју какав је човјек Џек Трбосјек могао бити, Хајам Хајамс би то могао бити“, поручио је Бег, преноси РТС.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.