Држави грађанин на првом мјесту
Данска је земља у којој постоји најмања разлика између богатих и сиромашних на свијету. Ево како изгледа живот у њој. Више од годину сте без посла. Нисте завршили факултет и немате неке напредне способности. Морате да отплаћујете кредит за кућу или стан. И муж вам се ближи пензији. Али у Данској оваква особа није забринута.
Ако сте као педесетједногодишња Лоте Гелаф, која је у јануару 2013. године изгубила посао секретарице, онда знате да ћете добити од државе мјесечну помоћ за незапослене у висини од 1.400 евра у периоду од двије године. Такође, можете рачунати на бесплатну медицинску помоћ и образовање, обуку за нови посао, новчану помоћ за дјецу, издашни пензијски систем, новчану помоћ за куповину горива и новчану помоћ за издавање, ако сте старија особа.
Снажна социјална мрежа помаже да се објасни зашто је разлика између богатих и сиромашних у Данској готово најмања међу 34 развијене земље свијета. Испред ње се једино налази Словенија која има знатно мању економију.
Разлог за ову изразито малену разлику лежи у највећој стопи пореза у читавој Европи као и у систему који помаже отпуштеним радницима у проналажењу посла и новој обуци. Осамдесет девет процената Данаца је рекло да сваки дан имају више позитивних него негативних осјећања и догађаја.
- Ми не једемо шницле сваки дан, али живимо добро - објашњава Гелеф, која има кућу у близини градића Роскилдеа.
Док се разлика између богатих и сиромашних у напредним земљама све више шири, у Данској се то не дешава и велики дио Данаца данас припада средњој класи. 42 одсто радно способних Данаца годишње зарађују између 27.000 и 54.000 евра. Само 2,6 одсто зарађује годишње више од 68.000 евра.
Идеја о издашној помоћи државе обичним људима дубоко је укоријењена у овој скандинавској нацији која показује сасвим мало знакова постојања елита. Чланови краљевске породице често возе бицикл којима превозе дјецу у јавне вртиће. Прошле зиме премијерка Хеле Торнинг-Шмит је фотографисана како чисти снијег испред своје куће у Копенхагену.
Са чврстим социјалним мрежама влада је убиједила синдикате да прихвате флексибилно тржиште рада. Према моделу познатом као "Флекси-сигурност" компаније могу брзо отпустити раднике током успоравања пословања. Са друге стране отпуштени радници добијају обуку и савјете у стварању нове каријере. Ова обука је дио данског приступа образовању које је бесплатно за све људе без обзира на године.
Сви студенти без обзира на године, уз услов да су старији од 18 година, имају право на мјесечну стипендију од 750 евра под условом да живе самостално. Они који живе са родитељима имају право на пола од тог износа.
Образовање је толико раширено у Данској, која има 5,6 милиона становника, да једноставно не постоји појам - мањак способног кадра. У Данској не постоји прецизно одређена минимална плата, мада су се синдикати и организације запослених договорили да цијена рада не може бити нижа од 20-30 долара по сату. Они који заговарају ниске порезе говоре да систем са високим порезима, као што је у Данској, представља терет за економију и утиче на инвестиције и запошљавање.
Ипак, међу Данцима одурност према великом богатству надјачава незадовољство високим порезима.
- Елита представља нешто прљаво за Данце - објашњава Американац Кеј Мелиш који је 13 година живио у овој европској земљи.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
