Десет варварских обичаја у 21. вијеку

То, наравно, није све. Након што прочитате овај текст, схватићете да човјек и није отишао много далеко од својих примитивних предака.  

Погледајте десет обичаја који су се задржали до данас.  

10. Лов на вјештице

У Папуи Новој Гвинеји жене скину, тијела им прекрију гасом и спаљују их живе на хумкама које су прављене од гума, наочиглед стотина гледалаца, а све јер су наводно биле вјештице. Да нисмо поменули гас и аутомобилске гуме, вјероватно бисте помислили да се све ово дешава у 16. и 17. вијеку, а не у 2013. години. Ако вам је потребан додатни доказ, морамо вас подсетити да смо недавно писали о једном оваквом догађају управо у овој држави.  

Папуа Нова Гвинеја није једино мјесто на коме се и даље плаше вјештица. Већина друштава у Африци још увијек практукује лов на њих и то не раде само изоловане групе људи. На примјер, предсједник Гамбије Јахуа Џеми покренуо је кампању лова на вјештице 2009. године, која је представљала својеврсни терор и многе натјерала да напусте земљу. У Индији се, такође, због овог лова убије 200 жена годишње, док је у Саудијској Арабији вјештичарење кажњиво законом, а казна је смрт.

9. Ропство

У модерним земљама данас, ропство се посматра са негодовањем и тврди се да је то давна прошлост. Међутим, то није случај. Међународна организација радника истиче да у свијету, тренутно, постоји између 10 и 30 милиона робова, што је много већи број од било ког забиљеженог у људској историји. Никад није било више робова него што их је сада. Чак и током 18. вијека, када је ропство у Америци било у зениту, било је "само" шест милиона потлачених.  

Широм свијета мушкарци, дјеца и жене отети су или преварени и натјерани на све врсте ропства. Само у САД 100.000 дјеце заробљено је у ланцу трговине људима и сексуално је искоришћавано. Трговина људима доноси прилив од 32 милијарде америчких долара и очекује се да ће ускоро надмашити зараду трговине дрогом.  

У неким земљама ропство се односи на принудни рад, као што је то случај у Азији, гдје је око 12,3 милиона људи присиљено да ради. Жртве углавном остају незапажене као робови, јер раде у ресторанима, хотелима и сличним индустријама. За то вријеме њихове газде зарађују, не плаћајући им рад и држећи их заробљене под претњом смрћу или дрогиране.

8. Трговина дјецом

Трговина дјецом, једна од најсуровијих врста ропства, велики је проблем модерног друштва. И даље је несхватљиво зашто толико родитеља широм свијета продаје своју дјецу и препушта их суровом свијету патње.  

Оно што је заиста запањујуће јесте количина интернет сајтова на којима лоши родитељи нуде своју дјецу у замјену за новац.  

Трговци покушавају да преваре родитеље, тврдећи да ће обезбједити бољи живот њиховој деци, постављајући слике насмијане дјеце која изгледају као да су срећна и на распусту.

7. Канибализам

Искључујући психопате и понеке људе који су због сиромаштва приморани да једу једни друге како би преживјели, и даље постоје канибали који једу људско месо као дио своје културе.  

Неки то поричу, други признају, а племена попут Короваиа признају да једу припаднике своје групе. Они живе у Новој Гвинеји у Индонезији, и имају дугу традицију конзумирања другог човјека. С обзиром да племе живи потпуно изоловано од свијета, не чуди што се овај обичај задржао и данас. Највећа посластица им је какуа (врач) којег наводно муче, убијају и једу, а почињу од мозга.  

Поред племена Короваи постоје гласине да канибали постоје још у неким мјестима Јужног Пацифика.  

6. Жртвовање људи

Неке групе Индуса и даље практикују илегалну традицију звану "сати". У питању је обичај сахрањивања у коме се удовица баца вољно или силом на ломачу са својим мртвим мужем и бива жива спаљена. Жене ово раде да би исказале посвећеност мужевима због које су спремне да се убију или буду убијене.  

У 2011. години репортери Би-Би-Сија открили су да се у Уганди дјеца жртвују и да је то врло уносан бизнис у престоници ове афричке државе Кампали. Наводно богати људи плаћају врачеве да би жртвовали дјецу, јер вјерују да ће им њихове жртве донијети добро здравље и богатство.  

Пракса је била толико раширена да су постављена упозорења на улицама да би родитеље информисали у вези са отмицама надрилекара како би се сузбио овај организовани злочин.

5. Јавна погубљења

До 20. вијека јавне егзекуције биле су догађаји који су забављали читаву породицу, али се данас овај обичај изгубио. Међутим, као што ћемо вам показати, не у потпуности.

У неким мјестима јавна погубљења никад нису укинута и одређене земље и даље користе овај вид казне како би одговориле људе од злочина.

Највише оваквих случајева забележено је у Ирану. Након што су се сусрели са повишеном стопом криминала, ирански званичници одлучили су да вјешања не обављају унутар затворских зидина, већ на централном тргу у Техерану, да би их сви видјели. Међу осуђеницима су убице, силоватељи, насилници и изгредници повезани са дрогом.

4. Сурове и необичне казне

Ако постоји једна ствар гора од јавног погубљења, онда је то погубљење мучењем. У неким дјеловима свијета није довољно само убити злочинца, већ се сматра апсолутно неопходним да се што више мучи.

Једно од бруталнијих мучења је пракса каменовања које подразумјева да људи осуђенике гађају каменицама изнад појаса док не умру. Криминалца морају гађати каменом праве величине, ни премалим, ни превеликим, јер не желе да их убију једним ударцем, а уколико то учине и они могу бити осуђени.  

Тренутно је каменовање легално у Саудијској Арабији, Пакистану, Јемену, Уједињеним Арапским Емиратима, Судану, Ирану и дјеловима Нигерије.  

Каменовање је само једно од сурових казни. Примјера ради, у Саудијској Арабији вађење очију и одсјецање главе и даље су легални видови казне. У Нигерији је ампутација због крађе савршено оправдана. У Сингапуру су шибање и батинање веома чести.  

3. Чедоморство

Убиства беба су, нажалост, вишевјековна пракса која се дешава из више разлога. Неки од њих су немогућност родитеља да се брине о дјетету или потреба за контролисаним рађањем, наметнутим од стране државе. Ооправдања − нећете вјеровати − укључују чак и веру. Већина случајева дешава се у Кини, која се због контроле рађања сусреће са овим звјерством на готово дневној бази. Оно што вјероватно нисте знали јесте да је чедомортво заступљено и у Холандији.  

До прије 10 година еутаназија је била легална у овом западноевропском краљевству, а сада је то проширено и на родитеље који желе да успавају своје болесно и непокретно дијете. Одобравање еутаназије, по њима, хуманије је него оставити нежељено дијете да умре негдје поред пута. Успављивање беба да би се спречила њихова патња је једно, али сада адвокати желе да прошире овлашћења која би укључивала и нежељену дјецу.

У Холандији осам одсто беба које умиру успавају љекари.

 2. Сакаћење женских гениталија

Тема је веома тешка, али спомињући модерне варваризме не можемо да је изоставимо. Процедура укључује хируршко одстрањивање свих спољних дијелова женских гениталија. Пракса је заступљена у неким дјеловима Африке и Блиског истока у којима се овај обичај задржао од 484. године п.н.е. У овим земљама наводе да су разлози религиозне природе, а процедура служи да би се обуздао женски либидо.  

Свјетска здравствена организација и лидери широм свијета покушали су да зауставе ову традицију, уз аргумент да не постоје здравствене предности ове интервенције, која само може проузроковати дугорочне компликације. Такође, наводе да не постоје религијски записи који прецизирају ову праксу.  

1. Крвави празници

Крваве прославе организују се у Шпанији око великих празника и укључују становништво читавих градова које се окупља како би брутално мучило и убијало стоку. Сви сурови дијелови средњевјековних обичаја задржали су се, а сељаци мисле да ништа није тако добро као бацање козе са врха звоника или прекривање бика врелим воском, и гађање истог ножевима и копљима док он трчи улицама и полако умире. Онај ко убије бика стиче "част" да добије његове уши, реп и тестисе које пробада на копље, након чега има дозволу да поједе тестисе.

У Шпанији се организује десет до двадесет крвавих празника у току године, а слични се организују и у Португалу, Мексику и Бразилу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.