Чудо архитектуре чије тајне историчари ни дан данас не могу да открију: Споменик цару или храм?

Пантеон је један од најбоље очуваних споменика из старог Рима. Изграђен на врхунцу Римског царства, Агрипинин Пантеон је коришћен за промовисање моћи и легитимитета цара, а зграда и данас стоји као трајни подсјетник на цареву славу. Такође, то је једна од најутицајнијих историјских грађевина, јер многи архитекти и градитељи још увијек покушавају да копирају њен изглед.

Споменик цару и његовој породици или храм свих богова?

Према Касију Диону, који се узима као извор, првобитна посвета зграде била је Јулију Цезару, родоначелнику династије Јулије-Клаудиј. Цезар је био и први владар коме је римски Сенат дао божанске атрибуте, а његовим стопама су кренули и Август и остали.

Овоме можемо додати и свете асоцијације на само мјесто, пошто је Пантеон саграђен на Марсовом мјесту, мјесту за које су Римљани вјеровали да је мјесто апотеозе (узнесења на небо) Ромула, митског оснивача Рима.

Штавише, Пантеон је био поравнат на оси са Августовим маузолејем, завршеном само неколико година прије Пантеона. Агрипинина грађевина, дакле, сугерише савез између богова и владара Рима, у вријеме када се формирао нови царски култ.

Империја у малом

У римско доба приступ Пантеону је био усмјерен дугим зидовима дворишта или предворја испред зграде и низом степеница, сада потопљених испод трга. Непосредно испред портика налазио се лук који се звао Славски лук, вјероватно коришћен за процесије. Након проласка кроз тријумфални лук, посјетилац би видио зграду прекривену бијелим мермером увезеним из цијелог царства.

И данас, портик Пантеона садржи високе, монолитне коринтске стубове направљене од чувеног египатског гранита. Поред свог квалитета, гранит је имао и симболичку вриједност, представљајући најјужнију границу огромног царства. Штавише, употребу египатског гранита је монополизирао цар, што је симболизирало његову огромну моћ.

Симболика се овдје не зауставља. Стубови су имали основе од ситнозрног бијелог пентелијског мермера који је дошао из Грчке, док је за степенице коришћен жути нумидијски мермер из Туниса. Империја у малом је у потпуности откривена унутар зграде. Велики дио унутрашње декорације је рестауриран, али су остали трагови нумидијско жутог, фригијског љубичастог и лукуловог црног мермера (обоје потичу из Мале Азије).

Чудо архитектуре

Испод егзотичног сјаја крије се тријумф римског инжењерства. Зидови су направљени од бетона обложеног циглом, иновације која се широко користила у великим зградама и инфраструктури Рима, као што је аквадукт. Бетон је дозволио да се из зидова изрезују простори, попут удубљења, у којима су се налазиле статуе богова и царева.

Али прави сјај Пантеона открива се када погледате горе. Највећа купола у римском свијету на врху има „рупу“ од 9 метара, кроз коју природна свјетлост улази и излива се на зидове куполе. Плафон и окулус нису само декоративни, већ и практични јер смањују оптерећење куполе.

Специфичан бетон који је коришћен за куполу био је изузетно лаган. Комбинација кречњака и вулканског пепела коришћена у малтеру помогла је да се формирају кристали који су спријечили ширење микроскопских пукотина и на крају урушавање куполе. Са пречником од 43,3 метра, купола Пантеона је и даље највећа купола на свијету која не користи армирани бетон.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.