Читају књиге да мање робијају
Да би умањила број затвореника у својим затворима бразилска влада покренула је нове иницијативе, па тако на примјер ономе ко прочита књигу и напише рецензију, казна може бити умањена, али проблем је у томе што је већина неписмена.
Смрад урина и зноја. Муве, штакори… нигдје кревета, чак ни мадраца. Око 40 затвореника у тој малој просторији спава на голом поду. Такав призор није изузетак, напротив, тако изгледа свакодневица у бразилским затворима.
- Препуне ћелије, катастрофални хигијенски услови - наводи свештеник Валдир Јоао Силвеира, координатор бразилских свештеника задужених за затворе.
Бразил се на свјетској љествици по броју затвореника, налази на четвртом мјесту, одмах из САД, Кине и Русије. Између 2005. и 2012. године број затвореника се с 361.000 попео на 513.000.
Међутим, Бразил сада ипак повлачи кочницу. До 2014. године, како би смањила претрпаност, влада намјерава да инвестира 300 милиона долара у затворе. Те мјере би требало да укључују учешће у спортским програмима који би затвореницима не само могли олакшати издржавање казне него евентуално омогућити и пријевремено пуштање на слободу, пренио је "Дојче веле".
- Бразилски затворски систем се отео контроли. Требало би укинути и огромне затворе у којима владају екстремно високе мјере сигурности. Процес ресоцијализације пуно се брже и успјешније одвија у мањим затворима него у тако великим каже судија Доуглас де Мело Мартинс који за национално Правосудно вијеће обавља контролу бразилских затвора.
Међународну, али и домаћу јавност увијек изнова шокирају извјештаји у вези са организованим криминалом који цвјета иза решетака, као и насиље, мучење, подмићивање и побуне. С новим програмима ресоцијализације би се ти масивни проблеми барем требали умањити. Бразилски закон већ сада пружа прилику затвореницима да могу умањити своје казне (или добити премјештај из затвореног у отворени тип затвора) уколико раде, добро се владају и школују. То конкретно значи да та три радна дана која одраде или за 12 сати успјешно апсолвиране наставе, могу под одређеним околностима смањити свој боравак у затвору за један дан.
У Бразилији, свеучилишта, савез затвореника и невладина организација Сер ливре, покренули су пројект под насловом "Отворена врата". Ријеч је о читању. Свако ко жели да учествује у том пројекту мора сваког мјесеца да прочита једну књигу и напише рецензију. Комисија која касније чита те задатке одлучује о томе хоће ли неко добити смањење казне и ако да, на колико дуго.
Међутим, до сада се за тај пројект није пријавило много затвореника. Од укупно 120 особа колико их сједи у затвору тог града, рецензије је послало свега њих 12. Тако слаб одзив нимало не чуди. Зашто да се неко занима за савремену бразилску литературу ако нема чак ни довољно воде за пиће, а камоли да зна хоће ли уопште преживјети своју затворску казну?
И свештеник Валдир Јоао Силвеира ту иницијативу сматра прилично нереалном.
- У затворима Салинополис у Пари већина, од 200 затвореника, је неписмена. Неки немају ни основне документе и није им познат чак ни дан рођења - каже Силвеира и додаје да је Бразилу на првом мјесту потребно поштовање грађанских и људских права, а тек онда образовање.
"Национални пакт"
Држава, невладине организације и свеучилишта, основали су неку врсту "националног пакта" који би требало да унаприједи учешће затвореника и у разним социјалним и културним програмима. Исто тако, тај "пакт" предвиђа и могућност поновног преиспитивања правомоћности пресуда. Ако се тим путем испостави да током судских процеса није све било како би требало, затворске казне могле би бити смањене.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
