Буњуел каквог нико није познавао
У дну уске, слијепе улице у центру области у Сијудад Мексику гдје живи средња класа, лежи троспратна кућа од цигле са бијелим прозорима која не даје никакав наговјештај о бизарним и шокантним представама које су у њој смишљене.
Луис Буњуел, отац надреалистичког филма, живио је у једноставној, ограђеној кући више од 30 година након што се смјестио у Мексику, гдје је побјегао из грађанским ратом разорене Шпаније. За човјека који је шокирао гледаоце сценама руке загађене мравима, сјечења очне јабучице жилетом и еклатантних вечера на клозетским шољама, Буњуел је овдје живио изненађујуће питомо и мирно.
Сада је шпанска влада, која је купила кућу од Буњуелове породице, отворила врата публици. План је да се кућа претвори у стјециште шпанских и мексичких режисера са радионицама и повременом изложбом у част филма на шпанском језику. Инаугурација се поклопила са 30. годишњицом Буњуелове смрти у главном граду Мексика.
Критичари Буњуела сматрају једним од највећих режисера са филмовима “Златно доба” и “Опскурни предмет жеље” који су помјерали границе доброг укуса, али и нарације.
Његови савременици у Холивуду, прије свих Алфред Хичкок и Џорџ Кјукор, дивили су се његовој слободи и креативности са којима је извео своја 32 филма. А његова дјела су и даље инспирација за филмаџије - режисер Вуди Ален учинио је да се лик Овена Вилсона у филму “Поноћ у Паризу” из 2011. упозна са младим Буњуелом.
И поред живописне оставштине, Буњуелов дом је представљен онакав какав је био за живота режисера и ни налик музејском третману кућа руског револуционара Лава Троцког или сликарке Фриде Кало. Кућу је могуће посјетити само када су организовани посебни догађаји, изложбе или заказивањем посјете код Министарства културе Шпаније.
Буњуел никада није замислио своју кућу као огледало свог рада. Писац Карлос Фуентес једном приликом се нашалио на Буњуелов рачун рекавши да је његов дом “безличан као зубарска чекаоница”.
И поред тога, посјета кући у округу Дел Ваље подсјећа да је Буњуел ту живио. Осунчани фоаје идеалан је за испијање сувих мартинија које је волио прије уласка у дневну собу гдје се приказује филм. У дну куће је мала, удобна кухиња са бијелим плочицама, а испред башта са роштиљем.
Свештеник који је познавао Буњуела каже да је Буњуел волио да прекине рутину спаљивањем романа Агате Кристи и других писаца у свом камину.
- Увијек је било маште и хумора и добре хране - рекао је његов син Хуан Луис, који је такође режисер.
У кући постоје понеки подсјетници на Буњуелове филмове попут плаката за “Младе и проклете”. Сценарија и ролне такође су изложени, као и фотографије са снимања неких филмова.
Изграђена почетком 1950-их према плану архитекте Артура Сенца, зграда је рађена по угледу на Студентску резиденцију, културни центар Мадрида у којем су расли сликар Салвадор Дали и пјесник Федерико Гарсија Лорка, обојица блиски пријатељи Буњуела.
Некадашња Буњуелова муза, глумица Силвија Пинал, рекла је да кућа није ни налик оној каква је била када су пријатељи долазили на паељу и мартини коктеле које је називао “буњуелони”.
- Кућа ће показати Буњуела којег многи не знају. Он није био само режисер. Био је људско биће - рекла је Пинал.
Пробно отварање
Буњуелова кућа пробно је отворена изложбом у децембру 2011. поводом пола вијека филма “Виридијана”, који је Ватикан назвао бласфемичним. Кућа је затворена поново у мају 2012. и опет отворена прошле седмице округлим столом на којем су учествовали режисери, новинари и глумица Силвија Пинал, која је играла у његовим филмовима.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
