Брачни пар деценијама хвата нацисте
Келн - Беате и Серж Кларсфелд су људи од принципа. Упркос што воде живот који личи на теме романа и новела - хватајући нацисте од Келна па до Ла Паза - они нису хтјели да се њихова искуства претворе у епску причу и преферирали су дјела над ријечима.
Коначно је прошлог мјесеца објављена књига Мемоари која описује деценије њихове потјере за нацистима. Беате и Серж су се први пут срели у париском метроу 11. маја 1960. године, на дан када је нацистички есесовац Адолф Ајхман ухваћен у Буенос Ајресу. Серж је био млади француски Јевреј чији је отац страдао у Аушвицу. Беате је кћерка њемачких родитеља, који као и многи други нису показивали жаљење што су гласали за Хитлера прије рата.
- Моји родитељи нису размишљали о жртвама - каже Беате.
Серж је убиједио Беате, која је тада радила као дадиља, да пронађе свој прави пут и да постане жена од акције. Супротно приказима какве је давао Холивуд, већина бивших нациста се није скривала у удаљеној Патагонији и скакали на свако куцање на вратима. Доста њих који су били стационирани у Француској имали су мирнодопске каријере у њемачкој администрацији.
Беате је инспирацију за свој рад црпила из ослободилачке групе “Бијела ружа”, чијим члановима су одрубљене главе у Минхену 1943. године јер су растурали антинацистичке летке. Посљедњи текст којег су написали близанци Софи и Ханс Шол, осниваче групе, постала је мантра за Беате.
- Једном када се рат заврши, мораћемо ради наше будућности, тешко казнити оне који су одговорни за рат - написали су тада близанци Шол.
Њемачка политика заборава, коју је Њемачка практиковала након рата, била је нарочито очита када је 1966. године изабрала за канцелара бившег нацисту Курта Кисинџера. Двије године касније Беате га је јавно ошамарила да би читав свијет видио. Била је то прва од много акција које су Кларсфелдови извели. Њихове мете су убрзо постали Нијемци који су водили француску полицију током окупације. Њихове акције су често биле успјешне. Један од свијетлих примјера је било хапшење Клауса Барбија, званог Крвник Лиона , у Боливији.
Уништавали пензије
Осамдесетих година су се Беате и Серж Кларсфелд окренули партнерима нациста у Француској и почели су им уништавати “мирну пензију поред камина”. Због њихових напора Жан Леги, бивши начелник полиције у Вишију, постао је први Француз који је оптужен на злочине против човјечности. Након њега дошли су и други на ред као што је Морис Папон који је ухапшен 1998. године. Папон је проглашен кривим због саучесништва у злочинима против човјечности.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
