Богаташи заборављају како су дошли до новца

Колумниста листа "Гардијан" Џорџ Монбиот тај феномен назвао је "ромнезија" и истакао да он увијек учини да богати забораве раднике чији труд их је обогатио, да забораве инфраструктуру и безбједност, образовану радну снагу, уговоре, субвенције и помоћ коју је обезбиједила држава.

Монбиот, који је такође писац и политички активиста, каже да сваки политички систем захтијева неки оправдавајући мит. - Совјетски Савез је имао Алексеја Стаханова, рудара чувеног по томе што је ископао сто тона угља за шест сати, Сједињење Државе су имале Ричарда Хантера, хероја из прича Хорејша Алџера о сиромашним младићима који успијевају у животу - казао је  Монбиот.

У обје приче постојала је клица истине. Стаханов је радио напорно за идеал у који је вјеровао, али је, каже Монбиот, његов импозантни учинак вјероватно измишљен.

Када је Алџер писао романе, неки сиромашни људи јесу постали веома богати у САД. Али, што неки систем више одступа од својих идеала (продуктивност у случају СССР-а, добре шансе у САД), то се енергичније истурају његови оправдавајући митови, наводи Монбиот.

Оцјењује да мит о самоствореном човјеку постаје све моћнији док државе у развоју преплављује екстремна неједнакост и друштвена непокретљивост.

- Тај мит се користи да би се оправдала његова сушта супротност: недодирљива класа која тражи ренту и наслијеђеним новцем финансира одузимање богатства других људи - каже Монбиот.

Као најгрубљи примјер "ромнезије", он наводи аустралијског рударског тајкуна Ђину Рајнхарт.

- Не постоји монопол над тиме да неко постане милионер. Ако сте љубоморни на оне који имају више новца, немојте само сједјети и кукати, учините нешто да сами зарадите новац - мање пијте, пушите и дружите се, а више радите... Сјетите се својих коријена и створите сопствени успјех - гласи њена порука.

А баш она би требало да се сјети својих коријена, каже Монбиот, јер је заборавила да дода да је некоме ко жели да постане милионер - у њеном случају милијардер - од помоћи то што је наслиједио рудник злата и богатство од оца, те то што је искористила спектакуларни бум сировина.

- Да је читав живот лежала и гађала зид стрелицама за пикадо, опет би била енормно богата - пише у тексту који је објавио "Гардијан".

Тешко да неки републикански говор прође без подсјећања на Ричарда Хантера, а готово све те приче о сиромашним младићима који успију да се обогате су глупости.

- Све што Ен и ја имамо, зарадили смо на старомодан начин - рекао је Мит Ромни.

- Старомодан попут Црнобрадог, можда - ироничан је Монбиот. Он преноси детаље из докумената која је објавио часопис "Ролинг стоун", о аквизицијама које су уништиле одрживе компаније, радна мјеста и о скупој државној помоћи која је спасила Ромнијеву политичку кожу.

- Ромни персонификује економски паразитизам - оцјењује Монбиот. У чланку у којем је позвала сиромашне да слиједе њен примјер, Рајнхарт је такође предложила смањење минималне зараде. Коме је потребно да буде поштено плаћен ако свако може постати милионер?

У вези са друштвеном покретљивошћу, од богатих држава на листи OECD-а, као три у којима ће мушкарци зарађивати слично као њихови очеви, наведене су: Велика Британија, Италија и САД.

- Ако се родите сиромашни или богати у тим државама, вјероватно ће тако и остати - каже Монбиот, који сматра да није случајно то што се све три промовишу као државе изузетних шанси. Једнаке шансе, самостварање, херојски индивидуализам: то су митови који су неопходни за политички опстанак предаторског капитализма. "Ромнезија" омогућава ултрабогатим да негирају улогу других људи у стварању њиховог богатства, као и да ускраћују помоћ онима који су имали мање среће од њих.

- Прије стотину година предузетници су се претварали да су паразити: понашали су се као виша класа која живи од ренте. Данас се паразити представљају као предузетници - закључује Монбиот. Листе богаташа су пуне људи који су или наслиједили свој новац или су га зарадили бавећи се активностима од којих се добија рента: што не подразумијева иновацију и продуктивне напоре.

Ту је читав низ спекуланата, барона некретнина, племића, IT монополиста, зеленаша, банкарских шефова, нафтних шеика, рударских тајкуна, олигарха и извршних директора који су превише плаћени за било шта што направе.

- Укратко - пљачкаши.  Најбогатији рударски барони су они којима су владе у бесцијење продале природне ресурсе - истиче Монбиот.

"Tool-booth" економија

Џорџ Монбиот каже да су руски, мексички и британски олигарси приватизацијом стекли потцијењену јавну имовину и сада воде такозвану "tol-booth" економију (гдје је све више аутопутева, мостова, паркова и плажа у власништву олигарха који остатку народа наплаћују таксу).

- Банкари користе незамисливе инструменте да би опељешили своје клијенте и пореске обвезнике - додао је Монбиот.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.