Бијелци могу, али црни не у ноћне клубове

Из сваког локала на хамбуршком Репербану трешти друкчија музика, на другом спрату једна жена плешући показује кроз прозор своју голу стражњицу, доље група младих мушкараца урла, по улици шетају мушкарци обучени у костиме Пчелице Маје. Из читаве Њемачке људи долазе тамо како би славили момачке вечери или неки други догађај, алкохол се точи немилице.

Џоел, Коџо и Стив су три млада мушкарца тамне боје коже. Стојали су у реду пред једним од најпопуларнијих клубова у четврти. Али, кад су дошли на ред обезбјеђење на улазу им нису допустили да уђу. Коџо је шокиран упитао зашто.

- Само је рекао, ја одлучујем ко ће ући, а ко неће - прича Коџо.

Стефан, Мартин и Роберт су сва тројица свијетле боје коже и подједнако стари. У реду су били одмах изнад Џоела, Коџоа и Стива. Они су без потешкоћа ушли.

- Није нас ни погледао, само је махнуо да можемо проћи - каже Роберт. Ова шесторица мушкараца су тако покушала ући у пет клубова и у свих пет су исто доживјели.

Други покушај уласка у споменути клуб послије неколико мјесеци одвијао се на исти начин. Када су Џоел и Коџо питају за разлоге, обезбјеђење на улазу се почне дерати.

- Неугодно је кад се мораш окренути и кад сви виде да не можеш унутра - каже Коџо.

И на другом крају Репербана је све било пуно. Издалека се назирала црвена реклама једног од најпопуларнијих клубова. Али, тројицу тамнопутих младића ни тамо не пуштају.

"Овдје не можете ући. То је само за сталне госте." Тројица бијелаца, иако никад овдје нису били, улазе без потешкоћа. На питање новинара зашто тако објезбјеђење поступа, он постаје насилан, умјесто да објасни критеријиме по којима бира госте.

Слично агресивни су "бодигардови" и на улазима клубова на улици Гросе Фрајхајт.

- Ти људи немају шта тражити у нашем локалу, то је једноставно тако - виче један и у смјеру Коџоа додаје: "Ти овдје никад нећеш ући, никад." Послије пет сати и пет недопуштања уласка, расположење Џоела, Коџоа и Стива је на дну. Шокиране су и њихове свијетлопуте колеге.

Џоел је социјални радник и њемачки држављанин.

- Осјећам се као да припадам рубу друштва. Како ћу се овдје осјећати код куће ако се не могу ни веселити с друштвом.  То је нељудски - каже само кратко.

Мартин, један од свијетлопутих младића, је без ријечи:

- Шокантно је да су и образложења тако очито лажна. Лаже се људима у лице, то је страшно - каже Мартин.

И његов пријатељ Јенс, који се сасвим случајно придружио, још не може себи доћи.

- Никад не бих мислио да су тако нетолерантни. Киез (четврт с ноћним клубовима, оп. ур.) иначе привлачи туристе, мислио сам да су ти клубови отворени за публику из цијелога свијета - рекао је младић.

Тестирање клубова је организовала Бирте Вајс из хамбуршког савјетовалишта за борбу против дискриминације.

- Редовно нам људи пријављују такве случајеве и хтјели смо провјерити колико су они тачни - казала је Вајс.

Она не жели да прстом упире у поједине клубове. За њу је то структурни проблем. Она жели показати да досадашње мјере Савеза хотелијера и угоститеља нису довољне. Захтијева већи политички притисак на власнике диско клубова.

Слично на тај проблем гледа и Казим Абаци, миграцијски повјереник владајућег СПД-а у Хамбургу. Он жели да организује округли сто са свима којих се то тиче и да покаже да таква дискриминација мора имати посљедице.

- То није ситни пропуст, него кршење општег закона о једнакости - каже Абаци у разговору за "Дојче веле".

Овај савезни закон забрањује и дискриминацију људи на основу њихове боје коже, а право на једнакост има предност пред правом власника локала да одлучује кога ће угостити.

Борба

Ипак, тешка борба предстоји и сви који се залажу за једнакост мораће се припремити на тешку борбу, јер је Савез хотелијера и гастронома већ одбацио оптужбе.

Кажу да нема дискриминације у свим локалима. Ко је у праву, о томе би ускоро могао одлучивати суд: Џоел је одлучио да ће поднијети тужбу против једног власника клуба.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.