Без мерцедеса ни у гроб

Борис Ђурић
Без мерцедеса ни у гроб

Послије распада Совјетског Савеза врата Русије постала су отворена за приватне предузетнике, а тиме је почео да стиже и новац. Наравно, као што и обично бива, новац је прва приграбила мафија која се за кратко вријеме развила и обогатила. Са новим новцем у мафијашким круговима долази и до убистава, а затим и до чудних надгробних споменика.

Као нека врста мафијашког кодекса појавио се тренд изградње скупоцјених споменика, а невјероватна је сличност која се примјећује код већине надгробних плоча.

Од Дњепропетровска у Украјини до Јекатеринбурга у Русији често се појављују слични мотиви на огромним мермерним плочама на којима су представљени покојници.

На споменику иза преминулог се често може видјети црква или родна кућа, а скоро по правилу ту је и луксузни аутомобил, претежно "мерцедес".

Гробља у мафијашком граду Јекатеринбургу препуна су плоча са ликовима у природној величини исклесаним у скупоцјеном мермеру. Много мафијаша представљено је у финим одијелима, а често је на детаљно урађеним сликама присутан и алкохол, али и мобилни телефони са којима су неки од убијених гангстера и сахрањени.

Након распада Совјетског Савеза 1991. године Јекатеринбург је био нарочито погођен криминалном активношћу и добио је надимак "главни гангстерски град Русије". Постао је познат по пуцњавама и нарученим убиствима која су се редовно дешавала.

Са приватизацијом државних предузећа и распадом ригидних економских и политичких структура старог совјетског тоталитарног режима, наступила је нова ера економског раста земље - илегални извоз сирових и ријетких метала, дијаманата и обловине. Да би просперирале, у тим новим економским условима у Јекатеринбургу су се појавиле двије криминалне организације - "Уралмаш" и "Централна група".

Те двије организације промијениле су начине како мафија оперише и убрзо су се нашле у сукобу праћеном насиљем. Прави рат између њих наступио је 1992. године када је јачи "Уралмаш" сковао план да оснује специјални тим који би ликвидирао лидере "Централне групе".

Регрутујући бивше инструкторе специјалних снага и војне инструкторе, "Уралмаш" се припремао за уништавање својих ривала, али то није наишло на добар пријем код "Централне групе".

Користећи исту тактику "Централна група" је формирала сопствени специјални тим за ликвидацију конкуренције. Након неколико година сукоба и бројних убистава крај је наступио убиством лидера "централаца" у његовој кући.

Након убиства лидера Микаила Кучина полиција је ухапсила лидера "Уралмаша" Александра Кабарова. Ипак, прије него што је почело његово суђење Кабаров је пронађен како виси на конопцу и његова смрт је окарактерисана као самоубиство, иако се многи са тим не слажу.

Кабаров је добио велику гробницу са кипом у природној величини, чиме је обезбијеђен његов статус најистакнутијег члана "Уралмаша". Ипак, како је јавно мишљење о њему било веома негативно, на оближњем дрвећу су инсталиране надзорне камере да би био спријечен вандализам над гробницом.

Међутим, Кучинов надгробни споменик је још импозантнији. Споменик тог тридесетчетворогодишњака коштао је 64.000 долара и висок је три метра. Направљен је од малахита и опточен драгим камењем. Његова жена Надежда је рекла да је покојни Кучин желио да има овако велики надгробни споменик да би пркосио онима који су га убили. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана