Банке "улиле" 1,5 билиона долара у индустрију угља за три године

Редуковање употребе угља је кључни дио глобалних напора да се смање гасови са ефектом стаклене баште који загријевају климу и сведу емисије на „нето нулу“ до средине вијека, а владе, компаније и финансијске институције широм свијета су се обавезале на предузимање акције. Међутим, банке настављају да финансирају 1.032 фирме које се баве рударством, трговином, транспортом и коришћењем угља, показало је истраживање, преноси Ројтерс.

„Банке воле да тврде како желе да помогну својим клијентима из индустрије угља у транзицији, али реалност показује да скоро ниједна од тих компанија није у транзицији“, рекла је Катрин Гансвинд, шефица за финансијска истраживања немачке еколошке групе Ургевалд. Гансвинд, која је водила ово истраживање, додала је да фирме у сектору угља „немају довољан мотив за транзицију све док банкари настављају да им исписују бланко чекове“.

Студија показује да су банке из шест земаља - Кине, САД, Јапана, Индије, Британије и Канаде, биле одговорне за 86 посто глобалног финансирања угља у поменутом периоду. Директни зајмови износили су 373 милијарде долара, а јапанске инвестиционе банке Мизухо Фајненшел и Митсубисхи УФЈ Фајненшел, - обе чланице нето нулте банкарске алијансе - идентификоване су као два највећа зајмодавца.

Ниједна фирма није одмах одговорила на захтјеве за коментаром. Још 1,2 билиона долара је одобрено компанијама из сектора угља путем давања гаранција. Свих првих 10 осигуравајућих кућа на листи биле су кинеске, а на првом мјесту је Индустријска комерцијална банка Кине (ИЦБЦ) са 57 милијарди долара.

Институционалне инвестиције у компаније које се баве угљем у посматраном периоду износиле су 469 милијарди долара, а на врху листе је инвестициони фонд БлекРок 34 милијарде долара. Упоредни подаци за раније године нису били тренутно доступни. Друге студије су, међутим, показале да улагања у угаљ опадају.

Сектор угља је одговоран за скоро половину глобалних емисија гасова с ефектом стаклене баште. Више од 40 земаља обећало је да ће прекинути употребу угља након преговора о клими у Глазгову у новембру 2021, мада велики потрошачи попут Кине, Индије и Сједињених Држава нису потписали документ. Према истраживању Центра за истраживање енергије и чистог ваздуха (ЦРЕА) спроведеном прошлог јуна, од 2017. године је отказано више енергетских капацитета на угаљ у које је инвестирала Кина него што је пуштено у рад. Штавише, готово цијелокупна међународно доступна финансијска средства за развој опредељена су сада на смањење или престанак улагања у електричну енергију на угаљ након одлуке Кине и Г20 да прекину да подржавају такве нове пројекте у иностранству, показало је новембарско истраживање Центра за политику глобалног развоја Бостонског универзитета.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.