Арктички лед се топи застрашујућом брзином – да ли ће лета бити без леда

Вишегодишњи морски лед на Арктику био је отприлике 50 центиметара тањи 2021. године него што је био 2019. године. То значи да се лед стањио за око 16 одсто у последње три године.

Масивни дебели слој леда замијенио је мање постојани сезонски морски лед који се сваког лета потпуно истопи.

Током протеклих 18 година, зимски морски лед Арктичког океана изгубио је трећину своје запремине, што је запањујућа количина која је можда била потцењена у прошлости, наводе истраживачи.

То је прва студија која користи године сателитских података за процену дебљине леда и дубине снега на врху.

„Дубина арктичког снега, дебљина и запремина морског леда су три веома изазовна мерења за добијање података“, истакао је научник Рон Квок са Универзитета у Вашингтону.

Додаје да је изузетан губитак запремине арктичког зимског морског леда – једна трећина зимског обима леда изгубљена за само 18 година.

Подаци су добијени са сателита ICESat-2 и радара CryoSat-2 који круже око Земље.

Оно што студију чини важном је начин на који комбинује податке добијене технологијама LiDAR и ICESat-2, које су покренуте пре три године, као радарска технологија CryoSat-2.

Док LiDAR користи ласерске импулсе, а радар користи радио-таласе, оба детектују објекте (у овом случају снег и лед) на основу рефлексије која се одбија на њих.

Без ових података, проценити дебљину леда је тешко, због начина на који снег може да оптерети лед и промени начин на који плута у океану.

Користећи климатске записе за процену дубине снега у прошлости, научници су прецењивали дебљину морског леда и до 20 одсто или 20 центиметара, сугерише студија.

Познато је да је вишегодишњи лед дебљи и отпорнији на отапање од сезонског леда – можете га замислити као неку врсту резервоара за Арктик. Како се исцрпљује и замењује сезонски лед, очекује се да ће се укупна дебљина и запремина арктичког морског леда брзо смањити.

„Научници истичу да нису очекивали да ће лед бити толико тањи за само три године“, рекла је научница поларних области Сара Кацими из Лабораторије за млазни погон на Калифорнијском институту за технологију.

Комбинујући претходне записе са старијег сателита ICESat истраживачи процењују да је око 6.000 кубних километара зимске запремине леда изгубљено током протеклих година.

Мање леда значи огроман поремећај за екосистеме. То би на крају могло да промени кључне океанске струје на које се сви ослањамо, а највероватније и да убрза климатске промене које се дешавају свуда око нас.

Смањење наших емисија фосилних горива је једини начин да то зауставимо и сви ми и даље можемо имати моћнију улогу него што вероватно схватамо.

У међувремену, новији сателит ICESat-2, лансиран 2018. године, ради како је предвиђено, а ми добијамо више података о нивоима леда на Арктику него икада раније.

„Садашњи модели предвиђају да до средине века можемо очекивати лета без леда на Арктику, када старији лед, довољно дебео да преживи сезону топљења, нестане", истакла је Сара са Калифорнијског института за технологију.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.