Амерички сан је мит

Танјуг
Амерички сан је мит

Амерички сан је постао мит, изјавио је амерички економиста и добитник Нобелове награде Џозеф Штиглиц.

Штиглиц, професор на Универзитету Колумбија, рекао је у интервјуу за њемачки часопис "Шпигл" да је финансијски сектор кривац за све већу неједнакост између богатих и сиромашних у САД.

"Вјеровање у Амерички сан је и даље снажно, али већ 20 година нема никаквог бољитка за просечну америчку породицу. Са друге стране, најбогатијих један одсто становништва зарађују 40 одсто више само у једној недјељи него што петина најсиромашнијих заради у цијелој години. Укратко речено, постали смо подјељено друштво. Америка је створила величанствену економску машину, али највећи дио тог преимућства одлази најбогатијима", указао је Штиглиц који је 2001. добио Нобелову награду.

У посљедњих неколико деценија у земљи је драматично повећана неједнакост у приходима и богатству, рекао је Штиглиц и као примјер навео да је 2011. шесторо насљедника империје "Вол Март" управљало богатством од близу 70 милијарди долара, што одговара имовини свих најсиромашнијих 30 одсто америчког друштва.

Упркос миту да сиромашни у САД постају богати, "животне шансе младих грађана више зависе од примања и образовања њихових родитеља него у било којој другој развијеној индустријској земљи за коју постоје подаци.

"Вјеровање у Амерички сан појачавају анегдоте, драматични примјери појединаца који су успјели да се са дна попну на врх. Вјеровање у Амерички сан није поткријепљено правим подацима", рекао је Штиглиц.

На питање да ли мисли да је слоган "99 одсто" из покрета "Окупирај Волстрит" исправан и ко су заиста тих преосталих "један одсто", Штиглиц је рекао да је то група људи која добија 20 до 25 одсто укупног прихода и да је њихов удио удвостручен у посљедњих 30 година.

"Они посједују око 35 одсто или више укупног богатства. Они имају најбоље куће, најбоље образовање и најбољи начин живота", указао је Штиглиц.

Подсјећајући да је бивши амерички републикански предсједник Џорџ Буш тврдио како САД немају довољно новца за здравствено осигурање сиромашне америчке дјеце, што би коштало неколико милијарди долара годишње, а да су одједном имале 150 милијарди долара да улију у спасавање осигуравајуће компаније АИГ, Штиглиц је рекао да то говори "да нешто није у реду са нашим политичким системом".

"То више личи на правило 'један долар, један глас' него на 'једна особа, један глас'", предочио је Штиглиц и кратко прокоментарисао:

"Деведесет девет одсто према један одсто. То заиста звучи као одлична околност за револуцију. Зашто ствари и даље стоје тако мирно у САД?", запитао је Штиглиц.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана