Амазонска прашума се ближи пријеломној тачки, дрвеће би могло масовно изумирати

Истраживање је показало да највећа прашума на свијету губи способност да се опорави од штете узроковане сушама, пожарима и крчењем шуме. Велики дијелови би могли постати ријетко пошумљена савана, која је много мање ефикасна од тропских шума у "усисавању" угљен диоксида из ваздуха.

Огромне шуме задржавају угљеник који би иначе доприносио глобалном загријавању, али претходна истраживања су показала да дијелови Амазонске прашуме сада емитују више угљендиоксида него што могу апсорбирати.

"Дрвеће губи здравље и могло би се приближавати пријеломној тачки, односно масовном губитку дрвећа", рекао је др. Цхрис Боултон с Универзитета Еxетер.
Постоје знакови губитка отпорности у више од 75 посто шуме, дрвећу треба више времена да се опорави од ефеката суша које су углавном резултат климатских промијена и људског утјецаја попут пожара и крчења. Зачарани круг штете би могао изазвати изумирање, тврде истраживачи.

Иако није јасно када би се могла достићи поменута тачка, импликације на климатске промјене, биодиверзитет и локалну заједницу биле би "разорне".

Када процес започне, истраживачи вјерују да ће значајан дио Амазонске прашуме за свега неколико деценија бити трансформисан у савану, знатно другачији екосистем састављен од мјешавине травњака и дрвећа.

"Амазонска прашума складишти много угљеника и све би то било испуштено у атмосферу, а то би додатно допринијело порасту температуре и имало ефекте на глобалне температуре", казао је Боултон.
Око петине прашума је већ изгубљено у односу на прединдустријски ниво.

"Сјеча шума и климатске промјене вјероватно ће бити главни покретачи овог пада", рекао је професор Никлас Боерс с Техничког универзитета у Минхену.

"Ови подаци се слажу с нагомиланим доказима да двоструки притисак климатских промјена и експлоатације тропских шума угрожавају највећу прашуму на свијету, дом једне од сваких десет врста познатих науци", ријечи су др. Бони Варинг с Института Грантам.

Истраживање је базирано на сателитским подацима из периода између 1991. и 2016. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.