Знате ли ко је најбогатији Србин свих времена?

За њега кажу да је био најбогатији Србин свих времена, а према неким процјенама, богатство Савчића данас би износило око 17 милијарди долара.

Колико је волио своју земљу сведочи и чињеница да је одбио пози Гистава Ајфела да учествује у зградњи чувеног торња у Паризу, и да се, умјесто тога, одмах након завршетка школе у Њемачкој вратио у Србију.

Савчић је 1901. купио велику државну шуму „Тара“ и направио прву парну стругару у Србији. Такође је изградњу пруге Ниш – Књажевац започео 1911. године, а до почетка Првог свјетског рата је завршио око 90 одсто радова на њој, са преко 30 тунела и 20 мостова. Пруга је прорадила тек 1920, јер је рат омео инжењера Савчића у плановима.

Основао је и бродарско-транспортно предузеће у Београду, а од новца који је зарадио купио је више од 260 рудних поља у Србији.

Према историјским наводима, Милош Савчић био је најбољи послодавац тог времена, на кога би слободно и данас могли многи да се угледају, јер је радницима рударима давао бесплатне куће, земљиште, неопходан огрев, струју, здравствену његу, али и оно што је он сматрао најважнијим – бесплатно образовање за дјецу.

Елитно насеље у Београду настало због Савчића
Милош Савчић је одабрао локацију у Београду на којој се налазио виноград, и баш ту саградио је кућу за себе и своју кћерку, а управо то представља почетак изградње елитног београдског насеља Дедиње. Ова раскошна вила у Ужичкој 15 временом је постала резиденција будућих владара, међу којима су свакако најпознатији Јосип Броз Тито и Слободан Милошевић.

Неизоставно је да наведемо да је Савчић у свом посједу имао бројне некретнине широм Србије, Црне Горе, Македоније и у земљама региона. Многе зграде са искључиво непарним бројевима у Улици Кнез Михаилова у срцу пријестонице такође су биле у његовом власништву.

Савчић је био и политички активан, а 1920-их година постао је градоначелник Београда, и то звање и функцију обављао је годину дана. Прије тога, заједно са Јованом Цвијићем, основао је Српски комитет у Женеви.

Личним средствима је исплатио неповољни кредит који је град узео прије његовог доласка, а који је гушио и успоравао привредни напредак. У то вријеме у Београду, док је Савчић био градоначелник, оснивају се и општинска штедионица и електрична централа.

За свој изузетни допринос привредном и социјалном развоју земље добио је низ ордена и признања: Орден Светог Саве И степена, Југословенске круне ИИ степена, Белог орла ИВ степена и Крст Друштва Црвеног крста у Женеви.

Остала су предања да је Савчић био изузетно скроман, као и да није имао велике прохтјеве, да се никада није жалио када је изгубио, нити хвалио када је добијао. Увек је био издашан, и помоћ с његове стране никада није изостала.

Након смрти Милоша Савчића сва његова имовина је национализована, преноси БизПортал.рс.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.