Значај храста у историји и традицији
Храст у многим предањима заузима посебно мјесто и појављује се као свето стабло. Под храстом су стари одржавали своје саборе и суђења.
Многи народи су запазили да ово дрво привлачи муње и да у њега често ударају громови. Стога је и био посвећен врховним громовницима, боговима Сунца и господарима ватре као што су Зевс, Јупитер, Донар-Тхор, Перун или ведски Дијаус и Парјанyаха.
Због страхопоштовања које изазива поглед на одрасло стабло храста учинило је да он одувијек и свугда буде синоним снаге и узвишености, како физичке тако и моралне. Као прво међу стаблима, постало је симбол и многих земаљских сувјерена па је храст дрво које се најчешће сусреће у хералдици.
Грци су вјеровали да у храстовима бораве нимфе дријаде, због чега их је било забрањено сећи све док се не утврди да су их напустиле. Зевсов храст, се налазио у најстаријем светом гају у Додони, гдје су свештенице ослушкивале шуштање његовог лишћа и преносиле божанске поруке.
У легендама старог Рима такође се појављују многи значајни храстови. Поред свих Јупитерових светилишта били су храстици, док се вјечна ватра Вестиних храмова хранила искључиво храстовином. Прије добро познатих ловорика, храстовим гранчицама су крунисани побједници питијских игара, као и римски јунаци и цареви.
Стари завјет нам говори о храсту под којим је Аврам подигао жртвеник Јахви, а и сам му се Јахве указао под храстом. И овдје је, као и код других народа, стабло храста предочавало осу свијета. Својим корењем, деблом и крошњом оно повезује све елементе свијета: земљу, воду, ваздух и Сунчеву топлоту. Због своје снаге и вертикалности стабло је, а посебно храст, у многим традицијама симбол окоснице космоса, везе небеског и земаљског свијета, односно симбол вјечности и јединства.
Храст био извор духовног надахнућа за многе древне народе. Тако су за Келте, Германе и Словене храстови и храстици били култна мјеста, света стабла и неметони (свети гајеви). Келтска легенда каже да је св. Бригита боравила у самостану Цил-Даире ("Црква код храста"), гдје се ватра палила храстовим жировима, док је вила Моргана затворила чаробњака Мерлина у храстово дебло када га је завела и домогла се његових моћи.
С друге стране океана, једна индијанска легенда каже како је прворођени неба и земље Вјуом дао људима храст и плод жира као благослов.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
