Живот огрнут велом тајне
Вирџинија Вулф, енглеска књижевница, један од кључних аутора наративног модернизма и оснивач феминистичке књижевне критике, није међу највећим, али је свакако један од великих иновативних писаца 20. вијека.
Као “најенглескији” енглески модерни писац, оставила је неспорна ремек-дјела, у која се убрајају 11 романа, четири есеја, позоришни комад и стотинак критичких чланака.
Многи је описују као главни лик британске књижевности чији је живот огрнут велом тајне.
Рођена је 25. јануара 1882. године у угледној викторијанској интелектуалистички настројеној породици Стивен.
Вирџинију Стивен одгајали су углавном приватни учитељи. Послије смрти оца Леслија Стивена, познатог књижевног критичара и издавача, сели се са сестром Ванесом у Блумзбури, подручје средњег Лондона, које је временом постало окупљалиште једног слоја британске интелигенције. Вирџинија се 1912. удаје за издавача, писца и друштвеног активисту Леонарда Вулфа.
Психозе
Ускоро, 1915. године, објављује свој први роман “The Voyage Out”, који није донио већи креативни пробој, али је поставио неке од њених доминантних тема и видова израза: лирски приступ стварности и интроспекцију у анализи флуктуирајућих стања људске психе.
Отприлике из тог периода датирају први снажнији нервни сломови и напади дубоког психичког раскола који су је пратили до краја живота и који су били и узрок њеног самоубиства.
Као вид радне терапије Вирџинија Вулф и њен супруг оснивају “Хогарт прес”, независно издавачко удружење које је требало да служи афирмацији авангардних и маргинализованих писаца.
Дјела
Послије још два романа, “Ноћ и дан” из 1919. и “Јаковљева соба” из 1922, слиједе велика остварења књижевног модернизма. То су романи “Госпођа Даловеј”, “Ка свјетионику” и “Таласи”, те збирке есеја и књижевних критика “Сопствена соба” и “Три гвинеје”.
Вирџинија Вулф у својим романима је креирала свијет углавном ограничен на интелектуализовану енглеску вишу средњу класу, али универзалан по досегу за пажљивијег читаоца.
Збирке критика и есеја Вулфове су још утицајније, бар од 1970-их година, а у њима је засновала феминистичку књижевну критику.
Њен познији рад укључује конвенционалнији роман “Године” и посљедње велико остварење, роман “Између чинова” 1941. године.
Смрт
Није студирала, није имала дјеце и провела је већи дио живота са истим човјеком. Мучена нападима душевне болести (слушне и визуелне халуцинације, дубока депресија), који су још појачани избијањем Другог свјетског рата, Вирџинија Вулф извршила је 28. марта 1941. године самоубиство утапањем у ријеци Уз, крај имања у Родмелу у Сасексу.
У часу смрти била је угледан и поштован писац, а њена слава ће временом расти. Спада у ред оних стваралаца који су мијењали, иновирали роман 20. вијека.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
