Живојин Мишић - Велики војсковођа и ослободилац
Живојин Мишић један је од најпознатијих српских војвода и најталентованијих војних заповједника у српској историји.
Одликован је највишим војним одликовањима, као што су Карађорђева звијезда и француски орден Легије части, а учествовао је у свим српским ратовима од 1876-1918.
Школовање
Мишић је рођен 19. јула 1855. у Стругарику, а од шесте године био је пастир. Основну школу започео је у Рибници, а завршио у Крагујевцу. У својим мемоарима Мишић је помињао неприлике које је имао с варошком дјецом због сељачког поријекла. Гимназију у Крагујевцу је уписао 1868, а 1874. примљен је у Војну академију, као 19. у рангу. На сваком распусту одлазио је кући у село и врло често је заједно са својом браћом радио и пољске радове.
Војна каријера
На самом почетку своје четрдесетогодишње службе, као питомац Артиљеријске школе, учествовао је у два ослободилачка рата против Турске (1876. и 1877-1878. године). У тим ратовима командовао је Колубарским батаљоном Ваљевске бригаде II класе и стекао прва ратна искуства. Поред тога, завршио је аустроугарску школу гађања у Бруку на Лајти и двогодишњу припрему за генералштабну струку у српској војсци.
Учествовао је и у српско-бугарском рату 1885. као поручник и командант 5. пука Дринске дивизије.
Од 1898. до 1904. предавао је стратегију на Војној академији.
Послије Мајског преврата био је приморан да се пензионише у чину генералштабног пуковника, наводно због утицаја Црне руке, пошто је сматран превише блиским свргнутој династији Обреновића, али је реактивиран 1909, током Анексионе кризе на лични захтјев начелника Врховне команде генерала Радомира Путника, који га је учинио својим помоћником. Мишић је помогао генералу Путнику да састави српски ратни план у евентуалном рату са Аустро-Угарском.
У балканским ратовима Мишић је био помоћник Путника, његова десна рука, јер је, како је истакао генерал Живко Павловић у најтежим тренуцима својим оптимизмом и чврстином карактера одржавао и самог Путника у увјерењу у добар исход операција српске војске. Непосредно је сарађивао на планирању и руковођењу операцијама против турске Вардарске армије, због чега је послије Кумановске битке унапређен у чин генерала. Посебно се истакао правилном процјеном ситуације првога дана битке на Брегалници. Усвајање његовог приједлога имало је пресудан утицај на даљи ток и коначан исход одлучујуће битке Другог балканског рата. По завршетку овог рата, Мишић је по други пут пензионисан.
Први свјетски рат
Пред само избијање Првог свјетског рата, опет је реактивиран и постављен за помоћника начелника штаба Врховне команде. Током Колубарске битке, Мишићу је предата команда над Првом армијом, тада у врло тешкој ситуацији, да замијени њеног рањеног и болесног команданта генерала Петра Бојовића. Највише захваљујући његовим личним напорима и знању, Прва армија се од јединице у расулу претворила у формацију способну за борбу. Мишић је инсистирао, што је тада сматрано ризичним, на дубљем повлачењу да би се цијелој српској војсци дало времена да се одмори и попуни залихе, што је резултовало напуштањем Београда. Међутим, његово коцкање се исплатило пошто је аустроугарска војска превише раширила своје линије снабдијевања и тешко је поражена у потоњем српском контранападу, који је такође започео Мишић, а његова армија је одиграла одлучујућу улогу. Ово је била једна од највећих битака у српској историји и Мишић је унапређен у чин војводе.
Послије новог здруженог напада њемачке, аустроугарске и бугарске војске на Србију у октобру 1915, када се српска војска повукла на Косово, Мишић је предложио да се изврши контранапад. Овај приједлог су одбили остали заповједници армија на састанку у Пећи, и слиједило је повлачење српске војске преко Црне Горе и Албаније.
На Солунском фронту 1916. Мишић је командовао Првом армијом која је зауставила и натјерала на повлачење бугарску војску у бици код Горничева. Пред крај рата у јуну 1918. Мишић је постављен за начелника Врховне команде и командовао је српском војском приликом пробоја Солунског фронта у септембру 1918.
Умро је у Београду 20. јануара 1921, а када је сахрањиван читав Београд је изашао да посљедњи пут поздрави ослободиоца и ствараоца државе, највећег војсковођу Првог свјетског рата, а према многима и читаве српске историје.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
