Зидање банске палате у Бањој Луци

Митрополит Игњатије

Пре него што се сравне са земљом зидови ових зграда предратних националиста крајишких, треба подсетити да су оне биле гнездо националиста Крајишника. Стара зграда српске богословије, која се налази у непосредној близини каване "Балкан", саграђена је 1809. године, и то на један врло интересантан начин. У то доба био је у Сарајеву митрополит Игњатије пореклом Грк, који је често долазио у Бању Луку, и тајно ишао на руку турским властима. Он је од свештеника, нарочито у Босанској Крајини, узимао велике суме новаца као "владичину" и, по његовом мишљењу, могао се сваки онај запопити, који је бар знао две молитве да очита и њему да сто дуката. Такав рад митрополита Игњатија осуђивала је Српска црквена општина у Бањој Луци са својим вредним председником Јованом Пиштелићем, који је 1865. године отпослао у Сарајево код везира Осман Топал-паше два делегата Српске црквене општине из Бање Луке, и то Саву Милића и Ђорђа Делића, да оптуже митрополита Игњатија за његов рад.

Најзад, између Српске црквене општине у Бањој Луци и митрополита Игњатија долази до нагодбе, и митрополит Игњатије, да би се та ствар заташкала, дарива Српској црквеној општини у Бањој Луци хиљаду дуката, са жељом да се за тај новац подигне богословија у Бањој Луци.

Грађење богословије

Са грађењем богословије почело се одмах. Али пошто није било доста новаца, то виђенији бањалучки Срби, Томо Радуловић, Јово Кнежић, Ђорђе Зита, Саво Милић, Ђорђо Узуновић, Ристо Спахић, Јово Пиштелић, Ђорђе Делић и други скупе између себе још 20.000 гроша и дограде богословију, која је отпочела рад 1869. године. Те године Васо Пелагић, ректор старе бањалучке богословије, био је интерниран од турских власти у Ћутају у Малу Азију, јер су га турске власти сматрале за опасног бунтовника.

Године 1875, за време устанка у Босанској Крајини, у нову зграду богословије била се уселила турска војска, а 1879. године, после окупације Босне и Херцеговине, она је постала војна болница.

После окупације Босне и Херцеговине, пошто су се сви професори богословије разбегли, у истој згради отворена је прва српска основна школа. Први учитељи у тој школи били су Вид Ковачевић и Анка Дракулић, а касније Софија Ковачевић.

Српска основна школа

Рад српске основне школе у овој згради траје до 1908. године, кад се српска основна школа премешта из ове зграде у нову зграду, која и дан-данас постоји на старом црквишту.

Како је у згради богословије била српска читаоница, и у побочној згради певачко друштво "Јединство" и "Српски соко", то је и скуп старих Срба и српске омладине из Бање Луке и околине био у овим просторијама.

Уз саму зграду богословије постојала је још једна трошна зграда, где је Васо Пелагић основао своју богословију. Пошто је та трошна зграда срушена, на том месту Српска црквена општина саградила је лепу палату у којој су г. Нико и гђа Ружа Узуновић отворили кавану "Балкан", коју су уредили на најмодернији начин.

Кавана "Балкан"

"Балкан" постаје састајалиште свих Срба Крајишника, Срба аустријских официра и напредних Хрвата. Од тога доба у "Балкану" се приређују све свечаности и забаве Срба Бањалучана. Године 1907. "Балкан" постаје уједно и главни штаб редакционог одбора Кочићеве "Отаџбине". На "Балкан" мотре непрестано аустријске власти, које су од својих шпијуна сазнале да је "Балкан" центар Срба бунтовника.

После анексије Босне и Херцеговине па све до сарајевског атентата "Балкан" и даље остаје главно састајалиште Срба Крајишника. По објави рата Србији са стране Аустрије, у "Балкан" више не сме нико од Срба да улази.

Најзад 3. новембра 1914. године аустријске власти затварају "Балкан" и хапсе и власнике г. Нику и гђу Ружу Узуновић и сву њихову послугу.

У "Балкан" се усељава војска и комора. Господин Нико је са послугом био пуштен, а госпођа Ружа је осумњичена за велеиздају и бачена у војни затвор у Бањој Луци. Одатле је премештена у војни затвор у Сарајеву. Гђа Ружа је посматрала из своје ћелије у Сарајеву вешање сарајевских атентатора. После неколико месеци гђа Ружа је премештена у кућни строги затвор који траје до 1916. године.

Аутор: В(ук) Јеловац "Политика", 22. јуна 1930, стр. 8.

ПРИРЕДИО: Зоран С. Мачкић

(Аутор је архивски савјетник у Архиву РС)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.