Жељела је само бити невјеста

Најзаслужнија за овакву одлуку је хероина Милдред Ловинг, црна жена удата за бијелца, која је послије низа хапшења и других недаћа у родној Вирџинији, због међурасног брака склопљеног 1958. године, упутила писмо тадашњем министру правде САД Роберту Кенедију, чиме је покренут процес који је окончан у њену корист.

Том приликом поништени су слични закони у још најмање 16 америчких држава. Држава са прокламованом најразвијенијом демократијом дуго је имала такав недемократски закон.

Симбол борбе за равноправност Милдред Ловинг, чије је супротстављање забрани склапања међурасног брака довело до одлуке Врховног суда о поништењу тог закона на територији читаве Америке, умрла је 2. маја 2008. године у 68. години живота.

Милдред је прва црна жена која се изборила за право да ступи у брак са бијелцем у својој савезној држави Вирџинији, у којој је провела већи дио живота.

- Желим да је људи памте као јаку и храбру, али уједно и скромну жену која је вјеровала у љубав - казала је њена кћерка Пеги Фортјун.

Милдред и њен супруг Ричард промијенили су америчку историју 1967. године када је Врховни суд подржао њихово право да се вјенчају. Одлуком су поништени закони којим су били забрањени међурасни бракови, тада на снази у најмање 17 америчких држава. Милдред Џетер је имала 17 година када се 1958. вјенчала са шест година старијим зидаром Ричардом Ловингом, а склапањем брака започели су борбу за признање вјенчања, која се завршила тек девет година касније историјском пресудом Врховног суда.

Милдред и Ричард су се упознали када је њој било свега 11 година. Њихова љубав у Вирџинији у доба сегрегације расла је упркос многим потешкоћама. Када је 1958. Милдред схватила да је трудна, она и Ричард су отишли у Вашингтон, гдје су се вјенчали, да би се потом вратили у Вирџинију да наставе заједнички живот. Милдред тада није знала да је то забрањено.

- Мислим да је Ричард знао. Вјеровао је да ако се вјенчамо, нико неће моћи да нас узнемирава - изјавила је она.

Само неколико дана касније, полиција је упала у њихову кућу усред ноћи, ставила им лисице на руке и одвела их у затвор. Њихов вјенчани лист није био признат у Вирџинији, осуђени су на годину затвора, а у пресуди је писало да је "Бог створио расе - бијелу, црну, жуту и црвену - а потом их је смјестио на различите континенте, што доказује да није желио да се оне мијешају".

Судија им је тада понудио поништење пресуде ако пристану да напусте Вирџинију и да се у њу не врате најмање 25 година. Млади брачни пар је одлучио да се пресели у Вашингтон, гдје је атмосфера била толерантнија. Међутим, пет година касније, приликом једне посјете рођацима у Вирџинији, поново су били ухапшени. Милдред је тада изгубила стрпљење.

Писмо које је написала тадашњем министру правде Роберту Кенедију покренуло је судску битку која је 12. јуна 1967. године довела до једногласне одлуке Врховног суда којом се закон Вирџиније (а самим тим и слични закони у другим савезним државама) ставља ван снаге.

Њена упорност често је поређена са битком коју је водила Роза Паркс, жена која је одбијањем да уступи бијелцу мјесто у аутобусу покренула историјску битку за грађанска права црнаца у Америци. Држећи се увијек подаље од јавности, Милдред је у једном ријетком интервјуу рекла да није никада жељела да буде херој већ само - невјеста.

- Жељела сам само да ме пусте да живим поред вољене особе - изјавила је она.

Њен муж Ричард погинуо је 1975. године у саобраћајној несрећи. Заједно су имали троје дјеце - Доналда, Пеги и Сидни. Године 1996. снимљен је ТВ филм о њеном животу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.