Здравствена пропаганда у Врбаској бановини

Светислав Милосављевић је, након доласка на мјесто бана Врбаске бановине, као мјере од највећег значаја по здравље народа Врбаске бановине навео "подизање неколико домова здравља, устројавање здравствених станица, грађење инфекционих павиљона при постојећим болницама, отварање амбуланата за сузбијање маларије и ендемијског сифилиса, подизање цистерни, каптажу врела и водовода у карсу и грађење хигијенских бунара у Посавини".

Према његовом извјештају поднесеном краљу Александру октобра 1930. године, хигијенске прилике у Врбаској бановини нису биле задовољавајуће. Било је много услова за ширење болести - непросвећеност, нехигијенски и примитиван начин живота, лоша исхрана и лоши обичаји.

Било је потребно провести низ мјера за сузбијање епидемија и унапређење здравствених прилика. У првих годину дана од оснивања бановине, подигнута су три дома народног здравља и четири здравствене станице, изграђено је неколико инфекционих павиљона при постојећим болницама, отворено је преко 50 сеоских амбуланти, од којих је 15 било специјалистичких за сузбијање маларије и ендемијског сифилиса.

Министарство народног здравља је више од 50 одсто свог буџета трошило на хигијенско просвјећивање села и града. У оквиру пропагандне дјелатности у вријеме Краљевине Југославије, велики значај имала је здравствена, хигијенска пропаганда, коју је спроводио Хигијенски завод.

У Врбаској бановини су биле честе епидемије и заразне болести, као што су туберкулоза и венеричне болести. Осим што је дијелила плакате, брошуре, летке, слике, корисне тематске књижице, ова установа је користила и кино-апарат да би упознала становништво са разним болестима и њиховом превенцијом, те преко таласа Радио Београда и Радио Загреба држала едукативна предавања.

Хигијенски завод у Бањалуци је основан у октобру 1929. године, спајањем Дома народног здравља и Самосталне бактериолошке станице. Модерне просторије је добио 2. фебруара 1933. године, када је свечано отворена нова зграда Хигијенског завода у Бањалуци. Директор Хигијенског завода био је Гавро Вујичић.

Хигијенски завод је имао надлежност над свим општинама у Врбаској бановини. Он је ван Бањалуке дјеловао преко домова народног здравља у Бихаћу, Босанској Градишци, Добоју и Јајцу, и путем шест здравствених станица, великог броја амбуланти и диспанзера. Ова бановина је била на посљедњем мјесту у земљи у погледу хигијене и народног здравља. То је било узроковано ниским културним нивоом становништва и лошим социјално-економским стањем.

Домови народног здравља служили су сузбијању маларије и ендемичног сифилиса, а посебна пропаганда је била усмјерена на сузбијање алкохолизма, који је, поред наведених болести, био третиран као највећи здравствени проблем.

Рад на хигијенској пропаганди и народном просвјећивању у Врбаској бановини био је посебно значајан, користан и плодан, посебно усмјерен на учење и активно ангажовање народа у спречавању и сузбијању заразних болести, сифилиса, туберкулозе, маларије, трбушног тифуса, дизентерије, пјегавог тифуса, цријевних заразних болести, вашки.

У прве три године шестојануарског режима број први пут прегледаних пацијената у Врбаској бановини износио је 120.000, а додатно је прегледано 40.000 особа и потрошено око милион динара на лијекове у циљу сузбијања ендемијског сифилиса. Поред вакцинација, у циљу заштите здравља у Врбаској бановини, Хигијенски завод је дијелио на хиљаде пропагандних књига, брошура и плаката.

Од изузетног значаја био је и његов музеј за хигијену са покретним изложбама, чији је циљ била едукација становништва. Ови музеји су доприносили схватању и прихватању здравствено-васпитних порука.

У периоду између 1929. и 1933. одржано је преко хиљаду предавања, којима је присуствовало 70.000 људи. У оквиру пропагандног дјеловања у циљу сузбијања заразних болести, дијељен је пропагандни материјал: 45.000 комада књига и брошура и преко 10.000 летака и плаката. Одржана су и четири курса на којима је учествовало 160 људи, углавном учитеља и општинских сарадника.

Домаћичка школа у оквиру Хигијенског завода одржавала је домаћичке курсеве, који су трајали по четири или пет мјесеци. У пропагандном дјеловању истицао се и антитуберкулозни диспанзер, који је одиграо велику улогу у развијању метода и стручних упута за љекаре у општим амбулантама с циљем превенције и сузбијања туберкулозе. Диспанзер је остварио богату активност у сфери здравственог просвјећивања, нарочито у сеоским срединама, путем стручних предавања, методом покретног музеја и дистрибуцијом брошура, летака и плаката.

У периоду од 1929. до 1934. здравствени радници антитуберкулозног диспанзера на селима су одржали 136 предавања на тему превенције и лијечења туберкулозе. Здравствено-пропагандне активности биле су усмјерене и на заштиту дјеце, трудница и дојиља. У првих седам година по оснивању Хигијенског завода Врбаске бановине одржано је 2.186 предавања у 753 сеоска насеља. Поред тога, одржавани су разни курсеви, подијељено је 12.000 књига и брошура, те 26.000 плаката и летака.

У Бањалуци је од марта 1930. године излазио Гласник Лекарске коморе Врбаске бановине, чији су уредници били др Бранко Чубриловић и др Вукашин Бабуновић, а издавач Лекарска комора Врбаске бановине. У овом листу је била изражена здравствена и хигијенска пропаганда, доношене су различите вијести из свијета здравства, рекламиране бање и љечилишта. Нема прецизних података до када је овај лист излазио.

Маријана Тодоровић Билић, архивиста у Архиву Републике Српске

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.