Зашто су стари Римљани повраћали на гозбама и имали једну обрву

1. Нису (сви) умирали млади

Иако је службени животни вијек у старом Риму износио само 25 година, многи Римљани живјели су дубоко до старости. На низак просјек утицале су честе смрти жена током порода, као и висока стопа морталитета код беба. Остатак је у просјеку живио као и у данашње доба.

2. Пили су крв убијених гладијатора
Стари Римљани пили су крв убијених гладијатора јер су вјеровали да овај ритуал преноси њихову храброст и виталност. Неколико аутора описало је поступак скупљања крви након борби, али и продаје у медицинске сврхе. Неки су сматрали и да је крв гладијатора лијек за епилепсију.

3. Вријеме је за њих био релативан појам
Римски сат могао је да траје 75 минута током љета и 44 минута у зими, с обзиром на то да су многи Римљани зависили од сунца. Наиме, 12 дневних сати започело је у зору, а 12 ноћних сати након заласка сунца. У различитим годишњим добима дужина сата се мијењала, па су многи Римљани били толерантни када је у питању била тачност.

4. Само су богати носили љубичасто
Стари Римљани су процјењивали људе по изгледу – тачније по боји одјеће. Све нијансе смеђе, жуте, сиве и црне сматрали су се знаковима сиромаштва. С друге стране, црвена, љубичаста и зелена настале су уз помоћ вјештачких боја које су допремљене из далека и биле су скупе. Због тога су биле један од знакова богатства.

5. Спојене обрве биле су знак интелигенције
Густе и спојене обрве биле су на цијени у старом Риму, а поготово код жена, јер су се сматрале знаком велике интелигенције. Управо зато, многе даме су жељеле да појачају длакавост на овом дијелу тијела. На примјер, љепиле су јештачке обрве направљене од козје длаке да би изгледале паметније.

6. Стоматолошка помагала су била тражена
Стари Римљани су бринули о својим зубима, па су зубари били врло популарни. Томе свједочи и археолошки проналазак женске чељусти с протезом. Научници вјерују да су древна стоматолошка помагала попут импровизованих имплантата и зубних протеза више биле демонстрација моћи и богатства него ствар потребе.

7. Испијање отрова је била свакодневна појава
На крају 1. вијека римски цареви су увели традицију свакодневног испијања малих количина отрова како би створили имунитет од опасних супстанци. Комбинација отрова називала се митридат према истоименом краљу који је први искушао ову методу.

8. Повраћање на гозбама је било нормално
Стари Римљани су вољели да претерују у храни и пићу, па су увели традицију повраћања током својих гозби. Према Сенеки, јели би све док им не би позлило. Након тога су подстицали повраћање како би могли да наставе да уживају у јелу и пићу.

9. Римљанке су фарбале косу
Иако је фарбана коса на жени испрва била знак да се она бави најстаријим занатом на свијету, трећа супруга цара Клаудија – Валерија Месалина увела је ову праксу у моду међу све даме. Испрва су се фарбале само перике, а касније је римско племство то чинило и са сопственом косом.

10. Урином су прали рубље
Стари Римљани користили су људски урин за прање своје одјеће. Вјеровали су да амонијак из урина помаже у отклањању мрља.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.