Зашто је Менгеле одлучио да буде доктор смрт?
Прије тачно тридесет година тијело нацистичког злочинца Јозефа Менгела је ексхумирано након што је у Бразилу 1979. сахрањен под лажним именом. Тек 1985. је утврђен његов идентитет, а све од смрти, када се удавио док је пливао, живио је лагодним животом.
Захваљујући мрежи својих људи 1949. је побјегао у Аргентину, гдје је живео неко вријеме, а затим у Парагвају и Бразилу. Иако га је тражило више држава, укључујући и Њемачку, никада није ухваћен, никада није одговарао за своје злочине и никада се није покајао. За вријеме холокауста у смрт је послао 400.000 људи.
Зашто је доктор Јозеф Менгеле за време холокауста одлучио да своје љекарско знање злоупотреби, умјесто да помаже људима?
То је питање које се човјечанство пита већ деценијама, а први пут се појавило на Quorai, најбољем порталу за било које питање. На њега је одговорио Киел Мајевски, директор музеја холокауста Кендлс. Мајевски је дуго анализирао Менгелеову одлуку да пређе на мрачну страну, и нуди три разлога због којих ће Менгеле заувијек остати упамћен као "доктор смрт".
Први разлог је што је Менгеле био надпросечно амбициозан, тврди Мајевски. Дословно је жудио за признањима и више од свега је желио статус врхунског научника. У свједочењима из Аушвица се говорило како возове пуне Јевреја који су свакодневно пристизали у тај логор, Менгеле никада није видио као злочин, већ као прилику.
Затвореници су за Менгела били бескрајна залиха "свјеже робе" на којој је могао да експериментише. На жалост затвореника, његова је амбиција била знатно већа него посвећеност љекарским етичким кодексима и био је увјерен да ради за добробит човјечанства и науке.
Ева Кор, једна од преживјелих жртава његових експеримената рекла је како је Менгеле своја дјела видео као корисна и нужна, а не противзаконита и прије свега гнусна. Чак и каснијих година, када је побјегао у Јужну Америку, записи из његових дневника указивали су како је искрено вјеровао да чини праву ствар.
Други разлог због којег је Менгеле вјеровао да доприноси науци својим злочинима била је чињеница да је био део еугенистичког покрета. Еугенисти су били научници у 19. и 20. вијеку који су вјеровали да људска врста може да постане боља ако се њено ширење строго контролише. Као што је било за очекивати, управо су еугенисти сматрали како су они та супериорна врста, боља од било кога другога.
Неке од ствари које су одмах морале бити елиминисане биле су на примјер алкохолизам и било која врста менталних болести. Амерички еугенисти су се залагали за врло строга брачна правила и силом су стерилисали десетине хиљада људи који се нису "уклапали" у њихову слику савршене људске расе.
Нацисти су у Европи применили исту логику, па су тако као нижу врсту прогласили Јевреје, Роме, Славене, хомосексуалце, и особе с менталним и физичким проблемима. Менгеле је спадао у групу еугениста који су чврсто вјеровали да чине велику услугу људској раси тако што се ријешавају оних које сматрају инфериорнима.
Мајевски као трећи разлог наводи општу атмосферу у Немачкој у то вријеме. У вријеме када је Менгеле почео своје академску каријеру нацисти су већ поприлично дубоко загазили у елиминисање Јевреја из свих сфера живота. Када се пријавио у СС војску, Менгеле је морао предати доказ да у његовој породици нема Јевреја, и да нема уопште јеврејске крви.
Чак и површном анализом говора које су тих година држали Хитлер и Гебелс било је лако уочити да су Јевреје стално описивали као нижу расу која није ништа боља од пацова. Томе је наравно допринијела и остала нацистичка пропаганда, па ни не чуди да је Менгеле Јевреје сматрао својим заморцима.
Оно што је још значајно код Менгелеа је чињеница да је био итекако добро и квалитетно образован. Његове колеге са факултета у Минхену свједочили су како никада није остављао утисак да је у стању да уради оно по чему је остао запамћен, као "Бог Аушвица".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
