ЗАПИСИ ИЗ АРХИВА: Тајна самостанског сира (2): Начин справљања траписта строго чуван
С циљем побољшања материјалне основе, траписти властима достављају приједлог за производњу "оригиналног трапистичког сира, којег су и прије рата они производили и који је по квалитету био познат у свијету".
Поводом тога је 11. новембра 1960. уприличен састанак на којем је самостански старјешина изнио услове за покретање производње сира "траписта", као и противуслуге које је требало да им учине власти. Главни услов било је враћање извјесног дијела национализованог земљишта и дијела зграде коју је користио Центар за медицинску рехабилитацију. Преговарало се готово пола године. Но, и градске власти су имале своје захтјеве, од којих је онај да редовници заснују радни однос са "Градском мљекаром" био, у најмању руку, необичан.
Према мишљењу чланова Комисије, производња сира "траписта" би самостану била значајан извор прихода, из којих би могли да финансирају школовање подмлатка у иностранству, што је сматрано јединим путем за подмлађивање реда. Школовање у земљи у постојећим вјерским школама није долазило у обзир због специфичности трапистичког реда.
Помало наивно, представници власти су потајно очекивали да ће им редовници у преговорима "одати тајну производње оригиналног трапистичког сира уз одређену материјалну и новчану накнаду". Наравно, од тога није било ништа. Тајна справљања сира чувана је деценијама чак и међу браћом. Појединац је учествовао само у дијелу процеса, односно није познавао тајне процеса у цјелини. Колико се да наслутити, тајна не лежи у начину справљања, већ у прилагођавању сира спољној температури у вријеме његовог зрења (5-6 седмица) и складиштењу у подрумима. Да ли има нешто тајанствено у начину паковања, не зна се. Углавном, некад је "трапист" отпреман широм Аустроугарске у корпама од врбовог прућа, а када би их узмањкало, користили су се сандуци од тополовине. Својевремено је у Бечу испитиван бактеријски састав сира, но даље од покушаја се није отишло.
Преговори су приведени крају тако што су се власти обавезале да ће обезбиједити тајност процеса, а редовници квалитет. Припремљен је и нацрт уговора, из којег је јасно да су власти у погледу производње инсистирале на економским факторима, а траписти на помоћи у школовању њиховог подмлатка. Овај је приједлог одбачен, уз објашњење да ће коначну ријеч о том питању дати државне власти, при чему ће "узимати у обзир и конкретно држање траписта". Чак и без тога, трапистима је стављено на знање да Устав гарантује слободу савјести, као и да нико нема право да "врши притисак на савјест појединаца, па ни на оне који одлуче да ступе у трапистички ред".
Због потешкоћа у вези са враћањем дијела национализованог земљишта, трапистима је понуђено да им власти изграде нови објекат, са двадесетак просторија, с тим да по његовој изградњи, без накнаде, уступе властима девет просторија које су им остављене након спроведене национализације. Враћање зајма пало би на терет "Градске мљекаре", с тим да се та средства обезбиједе продајом сира. Суштински, то је значило да ће кредит враћати сами траписти, чиме би био знатно умањен и њихов приход од производње сира. Врло опрезно, Комисија за вјерска питања је ставила републичким органима до знања да би изградњом зграде општинске власти посредно радиле на јачању реда и стварању услова за његову егзистенцију.
Пробна производња сира је покренута 13. новембра 1961. Пошто ни редовници из "Марије Звијезде" нису познавали све тајне справљања, у помоћ су им стигла двојица браће из Француске. Просјечна дневна производња кретала се између 100 и 120 килограма.
У односу на стање уочи Другог свјетског рата, када се у погонима у Александровцу и Новој Тополи и у помоћном погону у Делибашином Селу годишње производило петнаестак вагона сира, а дневне потребе за млијеком износиле око седам хиљада литара, то је било сасвим скромно, али и довољно за почетак.
Упоредо са производњом оригиналног, "Градска мљекара" је и даље производила сир "а ла трапист", јер се другачије није могла апсорбовати испорука млијека. За производњу оригиналног сира било је потребно само 10,21 л млијека, а за производњу "а ла траписта" чак 12,66.
"Сир је невјероватно добро прихваћен на тржишту тако да 'Мљекара' ни издалека не може да подмири потражњу. Поједини купци мјесецима чекају да им се уступи извјесна количина сира". Забиљежени су и захтјеви из иностранства за достављање узорака сира.
Имајући у виду производне капацитете, процијењено је да ће до краја 1962. "Градска мљекара" смањити губитке за око 16 милиона динара, као и да се у наредним годинама тај ефекат може и побољшати. Пошто је предрачунска вриједност нове самостанске зграде износила 30 милиона динара, процијењено је да ће то бити врло исплатива инвестиција.
Зоран С. Мачкић, архивски савјетник, Архив Републике Српске
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
