ЗАПИСИ ИЗ АРХИВА - Штампа у Босанској Крајини: (1906–1941): Отаџбина за повратак Кочићевим идеалима
"Отаџбина" је била лист Самосталне странке за Врбаску бановину. Познати јавни радник и један од најмлађих предратних кочићеваца Јово Зубовић у чланку "Зашто се враћамо Кочићу?" објаснио је да је лист добио име по Кочићевој "Отаџбини" и да је враћање Кочићу враћање његовим мислима и идеалима: "Слободи, Истини и Правди", што је било и гесло листа.
У почетку су издавачи и власници листа били прота Душан Кецмановић и Владимир Малић, а уредник бањалучки адвокат др Стево Мољевић. Од бр. 19 (1937) власници су Малић и Мољевић. Лист је почео да излази 21. новембра 1936. у Бањалуци.
У уводнику првог броја, под називом "Шта хоћемо", уредништво каже: "Иако у скромном облику, а засад и у нешто дужим временским размацима, "Отаџбина" неће да само попуњава празнину која се у овим крајевима у погледу јавне ријечи већ поодавно осјећа, него хоће да о свим питањима нашег јавног живота, а нарочито живота и потреба ових крајева, каже своју ријеч.
Народ ових крајева, који је учествовао у свим покретима и борбама и давао највеће жртве за ослобођење отаџбине и стварање ове државе, има пуно право да каже своју ријеч и данас кад се ради о њеном уређењу и управљању".
Пишући о потреби преуређења државе, лист истиче да би јавне послове "требало раздијелити, па оне који се тичу државне цјелине, као што су: вањска политика, народна одбрана, основе правде и законодавства, основе народне просвјете, царине, народни новац, пошта и главне саобраћајне артерије, треба заједнички организовати, а сви се остали послови могу препустити самоуправним јединицама. Овој нашој Крајини, углавном у опсегу Врбаске бановине, треба осигурати положај као посебној самоуправној јединици. Најшире самоуправе треба дати и општинама... Све што не треба заједници треба препустити приватној иницијативи, уз пуну заштиту економски слабијих. Добра и установе које служе јавним интересима треба ставити под јавни наџор, па и социјализовати, али постепено, кад се самоуправни и државни органи оспособе да их могу преузети. У томе смислу треба реорганизовати привреду и финансије, а у првом реду према потребама тежака и радника". Свугдје је требало "да влада ред и правда, али да се поштује слобода личности". Сваку реорганизацију државе треба вршити "смишљено и уредно, полазећи од садашњег стања које би се утврђеним редом и послије свих претходних припрема, превађало у ново стање".
Лист ће "заступати и бранити... критички и слободно цијенити све појаве и догађаје и износити увијек пуну истину, да би послужио оздрављењу наших друштвених и политичких прилика. Вођен тим мислима, а у служби истине, правде и слободе, лист ће чувати своју самосталност и неће припадати ниједној политичкој партији", каже се на крају уводника.
"Отаџбина" је првенствено била намијењена "стварима и питањима ових крајева". Уредништво је обећало да ће лист "доносити и поглед унутрашње и вањске политике, економски поглед, а по могућности и литерарни прилог и савремену сатиру".
С жељом да побуди интерес за проблеме села, покренута је рубрика "Село", отворена како за интелектуалце тако и за тежаке.
У увјерењу "да ће бити питања од општег значаја, политичких, социјалних, економских или просветних, на која редакција неће сама доћи или ће неко имати и нешто друкчије мишљење, а у намери да и та мишљења поштује, лист је отворио "Слободну трибину", у којој је сваком било дозвољено да "у границама закона и ваљаној форми, та питања изнесе и расправља".
Самосталци су преко "Отаџбине" бранили интересе државе, тражећи за Босанску Крајину "не само политичку него и културну и привредну демокрацију и правицу", водећи борбу како против режима и његовог схватања о уређењу државе, тако и против В. Мачека и његових концепција преуређења земље.
"Отаџбина" се залагала за то "да Врбаска бановина остане засебна политичка јединица". М. Зрелец у чланку "Стража на Крајини" каже: "Не дамо да се Крајина лицитира ни за чије интересе. Крајина је дала Васу Пелагића, Петра Кочића, Гаврила Принципа и Петра Петровића. Бања Лука има још својих живих бораца, који не само што не заборављају нашу прошлост већ мисле и на нашу будућност".
"Отаџбина" је хрватско питање сматрала за "наше национално питање, државно југословенско", а не само хрватско.
Одмах испод наслова доношене су мисли великих људи, а слиједио је политички уводник. У рубрици "Суви зулуми" биљежене су друштвене неправде и пороци. У "Политичком прегледу" је писано о унутрашњим и иностраним дешавањима. Занимљив је и "Културни преглед". Рубрика "Домаће вести" доносила је вијести из Бањалуке.
"Отаџбина" је излазила "сваке друге суботе". Штампана је ћирилицом и латиницом, на формату 46х30 цм, у штампаријама браће Јакшић и "Графици" Богдана Курузовића. Сваки број пагиниран је засебно, обично четири стране. Лист је престао да излази 31. марта 1938. Укупно су изашла 34 броја.
Мр БОЈАН СТОЈНИЋ, архивски савјетник, директор Архива Републике Српске
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
