ЗАПИСИ ИЗ АРХИВА - Штампа у Босанској Крајини (1906–1941): Књижевна Крајина у служби југословенске идеје

Оснивач часописа био је Светислав Милосављевић, први бан Врбаске бановине, а власник и издавач Краљевска банска управа Врбаске бановине. Часопис је уређивао Књижевни одбор, одговорни уредник био је новинар Божидар Весић, а режисер Милош Антонић. Први број изашао је у јануару 1931. у Бањалуци.

Часопис је покренут с циљем "да служи великој југословенској идеји и свему што јача темеље југословенској култури". Уређиван је "у духу југословенске идеологије и са обзиром на културне потребе народа у Врбаској бановини".

"Књижевна Крајина" није била "орган неке групе ('кружока') или школе која се завршава на изам, а још мање агенција неког 'велеградског' клуба", већ је представљала "једно ново средство за бановинску просветну и културну акцију". Требало је да часопис "временом постане једна база више за делатност југословенских књижевника и јавних радника".

"Књижевна Крајина", унаточ своме имену, није била "осуђена на локални и буџачки живот, да проналази писце и тамо где их уопште нема. Реч "Крајина", у њену имену, значила је тежњу ових крајева, да и они допринесу (морално и материјално) развитку националне књижевности; а не хватање у коло самозваних "новинара" и "књижевника" који уображавају да су једини легитимни представници "штампе" и "литературе" у Врбаској бановини, зато што су рођени на њеној територији".

Часопис је окупио десетине сарадника, међу којима су се истицали Драгутин М. Домјанић, Васо Глушац, Тин Ујевић, Владо Влаисављевић, Стеван Бешевић, Десимир Благојевић, Душан Јерковић, Бранко Ђукић, Велимир Живојиновић Масука, Срећко Косовел, Душан Ђукић, Новак Симић, Звонимир Шубић, Милица Јанковић, Исаије Митровић, Трифун Ђукић, Илија Грбић, Павле Лагарић, Марко Цар, Ели Финци, Бошко Новаковић, Александар Илић, Елиезер Леви, Слободан Поповић, Саво Штедимлија, Ђуро Гавела и други.

У омладинском дијелу, а "у циљу изналажења талената и њихова развијања", "Књижевна Крајина" је објављивала радове најмлађих писаца.

Усљед недостатка финансијских средстава и без довољног броја домаћих сарадника, "Књижевна Крајина" престала је да излази 1. јуна 1932.

За осамнаест мјесеци излажења "Књижевна Крајина" је "била симпатично примљена у свима слојевима целе Југославије". У њој се "нису либили сарађивати и највећи шампиони наше литературе".

Као часопис је стекла завидан број сарадника и читалаца. Својим спољашњим изгледом и солидном техничком опремом часопис оставља врло лијеп утисак.

Књижевна Крајина је штампана "на бољој хартији", ћирилицом и латиницом, у свескама (књигама) "од 5–6 табака велике осмине". Часопис је излазио једанпут мјесечно. У првом годишту (1931) изашла је прва и друга књига, а у другом (1932) трећа. Свака књига има по шест бројева. Од 1932. формат часописа је промијењен са 31 х 23 на 23,5 х 16 цм. Књижевна Крајина је штампана у штампаријама Душана Угреновића и браће Јакшић.

"Бањалучке новости"

"Бањалучке новости" почеле су да излазе 28. маја 1932. У поднаслову листа стајало је: "Информативни тједник Врбаске бановине", од бр. 1–3 (1932), "Информатор, тједник Бањалучке новости", од бр. 4–11 (1932), "Информативни лист за привреду и просвјету у Врбаској бановини", од бр. 12–14 (1932) и у цијелој 1933. години, "Народни преглед за привреду, просвјету, обрт и трговину" у 1935. години.

Власник и издавач листа био је Маринко Удиљак. Одговорни уредници били су Ненад Борић, Карло Блажун и Маринко Удиљак.

У уводнику првог броја лист констатује жалосно стање бањалучке штампе: "Толико листова, дневних и недјељних, угледало је овдје бијела дана. По свему изгледа, да су излазили и нестајали истом брзином. Стално пропадање и нестајање у једном граду који је сједиште тако велике административне јединице. Па зар је истина, да је у Бањој Луци немогућа могућност излажења једног, па и најмањег листа? Жалосна је то чињеница. За многе нас трагична, кад се већ десетину пута обистинила". Уредништво је рачунало на помоћ, подршку и сарадњу интелигенције у популарисању листа у народу. У уводној ријечи лист је нагласио да ће "третирати сва културно-просвјетна питања која директно или индиректно тангирају Врбаску бановину и њезино становништво". Лист је излазио са геслом: "Нека се чује глас поносних Крајишких брда и долина, нека се чује глас овога краја и народа". Имао је "информативни карактер с ограничењем на нашу ужу домовину, на Врб. бановину". Садржајно и начином уређивања, лист је настојао да буде приступачан "најширим слојевима читалачке публике".

Лист је штампан ћирилицом и латиницом, у кварт формату, у Штампарији "Врбас" у Бањалуци. Излазио је једном недјељно, а у 1935. једном мјесечно. Престао је да излази априла 1935.

Мр Бојан Стојнић, архивски савјетник, директор Архива Републике Српске

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.