ЗАПИСИ ИЗ АРХИВА - Штампа у Босанској Крајини (1906-1941): Земљорадник глас сељака Крајине и Далмације
Лист су издавали и уређивали др Бранко Чубриловић, др Иван Гргић, Сава Кнежевић и Душан Бранковић. Одговорни уредник био је др Иван Гргић, адвокат из Книна. Лист је био политичко гласило земљорадничког покрета у Босанској Крајини и Сјеверној Далмацији. Први број изашао је 11. априла 1936.
У уводнику првог броја Б. Чубриловић кратко се осврнуо на тежак положај српског сељака у Босанској Крајини и Сјеверној Далмацији од досељавања на ова подручја до стварања Краљевине Југославије.
Лист се залагао за слогу и јединство српског и хрватског сељака и да "двије жуљевите, братске руке постану једна заједничка брана свих невоља".
Први број "Земљорадника" изашао је симболично на Ускрс, који је те 1936. и код православаца и код католика пао на исти дан. О томе лист пише: "Данас нам је заједнички Ускрс! Нека заувијек остане заједнички. Једна снага креће земљу, двије снаге и сунце и земљу. Тежаци Срби и Хрвати схватите тешко вријеме, сви сложно у сељачко коло, и сви под заставу борбе и сељачке правице Бања Лука - Книн. Христос и љубав међу Вас. Да уистину васкрсне, ускрсне нова сељачка слога..."
Одговорни уредник "Земљорадника" др И. Гргић је у уводном тексту другог броја, под насловом "Земљораднички покрет", изнио значај земљорадничке идеологије. Аутор на почетку текста настоји да што јаче нагласи битност и снагу земљорадничког покрета, па каже: "Наша политика, то је неравна и ризична, али часна и поштена борба за социјалну правду, за сељака и државу." У наставку, дајући земљорадничком покрету све изразитији бескомпромисни класни карактер, он напада читав социјално-економски поредак и политички систем у Краљевини Југославији: "Пред нама су утврђене метеризе и бусије иза којих су се ушанчили капиталисти, банкари и фабриканти са војском својих добро награђених плаћеника, оних што их зовемо одметнутом господом; пред нама су бодљикаве жице једног неправичног друштвеног поретка, који је за једне озаконио право на ужитке и удобности, а за друге дужност труда и патње без икакве накнаде."
Власти су са пуном пажњом пратиле писање овог опозиционог листа.
"Земљорадник Босанске Крајине и Сјеверне Далмације" излазио је нередовно и истовремено у Бањалуци и Книну у 1936. и 1937. Штампан је ћирилицом и латиницом, на кварт формату (34 цм), у радничкој Штампарији "Графика" Богдана Курузовића у Бањалуци.
"Бањалучка позорница"
"Бањалучка позорница" била је информативни лист Народног позоришта Врбаске бановине у Бањалуци. Власник и издавач листа био је Лука Барић, чиновник Краљевске банске управе Врбаске бановине, а одговорни уредник Радислав Видић, чиновник Народног позоришта Врбаске бановине. Лист је уређивао Редакциони одбор. Први број изашао је 1. октобра 1936.
Главни задатак листа био је "да заинтересује и нашу ширу јавност за рад Народног позоришта у Б. Луци и да тако припомогне Позоришту у извођењу свог просветног и културног плана".
Уредништво је жељело "да лист допринесе стварању присних и срдачних односа са обе стране рампе; да упути неупућене у сложени механизам уметничког остварења једног драмског дела на позорници; да упозна гледаоце са писцем и са делом; да образложи и објасни много што - шта што посматрано са стране изгледа да би требало да је друкчије. Тако ће, верујемо, бити више разумевања, више користи, и што је главно, више љубави".
Лист је штампан ћирилицом и латиницом, на октав (8°) формату (28 цм) у Штампарији "Браћа Јакшић" у Бањалуци. "Бањалучка позорница" излазила је два пута мјесечно до 1. децембра 1936, у пет бројева. У просјеку је имала 15 страна.
"Отигошки вјесник"
"Отигошки вјесник" био је лист за потпомагање корупције и заштиту капацитета, карневалски шаљив. Власник листа био је Медо Буквић. Као издавач листа означена је Ашчија, Бугојно, гдје је и излазио. Главни уредник био је Вук Прокаса, а одговорни уредник Вашчија.
Лист је излазио "кад му прахне" 1937. и 1938. Поштарина се плаћала "у ракији", а цијена листа износила је 10 "драва" или једна ракијица. Штампан је латиницом, на формату 30х23,5 цм, у Тискари "Каић Мато Михин" у Ливну. Изашла су свега два броја на по четири стране.
Народна воља"
"Народна воља" је недјељни лист за политику, привреду, обрт и трговину. Излазио је у Дервенти. Лист је у току изборне кампање у новембру 1938. покренуо Лазар Црљић, народни посланик и посланички кандидат Југословенске радикалне заједнице за срез Дервенту.
"Народна воља" доносила је опширније вијести о кандидатури Лазара Црљића и посланичког замјеника Ибрахимаге Хаџи Абдића, називајући га "маркантном фигуром наше средине". У осталом дијелу лист доноси извјештаје са великог броја конференција и састанака Л. Црљића, који су одржани у Срезу дервентском.
Мр БОЈАН СТОЈНИЋ, архивски савјетник, директор Архива Републике Српске
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
