ЗАПИСИ ИЗ АРХИВА - Штампа у Босанској Крајини (1906-1941): Са Развитком до уједињења и ослобођења

Бојан Стојнић,
ЗАПИСИ ИЗ АРХИВА - Штампа у Босанској Крајини (1906-1941): Са Развитком до уједињења и ослобођења

"Развитак" је књижевни часопис. О имену часописа Васо Глушац каже:

 "Назвали смо га тим именом стога, да карактеришемо наше мале снаге, из којих ће се касније развити велик и снажан рад, који ће путем просвете и културе довести наш народ коначно до уједињења и ослобођења. Не смемо клонути духом, него храбро гледати стварности у очи, и припремити се за боља и сретнија времена". Први број изашао је 1. јануара 1910.

Власник и издавач "Развитка" био је Петар Кочић, а одговорни уредник Коста Мајкић. Васо Глушац и Владо Скарић су, као државни службеници, били "тајно у редакционом одбору".

"Развитак" је књижевно-културно-социјална ревија, претежно литерарног карактера, али је у њему објављено и доста чланака из историје, економије и социологије. У "Развитку" је, поред П. Кочића и чланова уређивачког одбора, сарађивало још седам пјесника и приповједача и седам других писаца и јавних радника. Сарадници часописа су били Алекса Шантић, Светозар Ћоровић, Милан Вукасовић, Милош Перовић, Милорад Петровић, Павле Лагарић, Жив. Девчерски, Јован Скерлић, Тихомир Р. Ђорђевић, Владимир Ћоровић, прота Коста Ковачевић, Милан Грчић, Данило Димовић и Милан Карановић. Преласком П. Кочића у Сарајево, гдје је изабран за посланика у Босанском сабору, али и због малог броја претплатника, часопис се угасио 1. јуна 1910.

"Развитак" је излазио мјесечно једанпут, у свескама "на два табака октав формата" (22х14,5 центиметара). Штампан је ћирилицом, у штампарији Спиридона Угреновића у Бањалуци. Укупно је изашло шест бројева.

"Нови живот"

"Нови живот" је "лист за просвјећивање народа", како је то стајало у поднаслову. Власник, издавач и одговорни уредник листа био је српски учитељ из Босанског Новог Стево Стојановић. У почетку су лист уређивали С. Стојановић и свештеник Милош Декић, а касније сам С. Стојановић, док је одговорни уредник био штампар и књижар из Приједора Никодим Мијатовић. Први број изашао је 15. маја 1910. у Босанском Новом, што говори о политичком буђењу овог граничног мјеста у Босанској Крајини.

Лист је био намијењен просвјећивању најширих слојева становништва: занатлија, радника и сељака. "Највише је настојао да популарним стилом и чистим језиком упућује народ како треба вршити све врсте тежачких послова." Преласком С. Стојановића у Приједор лист је наставио да излази у овом граду.

Излазио је једанпут мјесечно. Штампан је ћирилицом, на кварт формату, у штампарији Стјепана Балаша у Босанском Новом и штампарији Никодима Мијатовића у Приједору. Лист је престао излазити 1912.

Дервентски котарски лист

Дервентски котарски лист је почео излазити 12. децембра 1912. Издавао га је Котарски уред у Дервенти, а уређивали котарски чиновници. Први његов уредник био је општински службеник Иван Радошевић. Лист је доносио информације о администрацији и привреди Котара (среза) и извјештавао о раду Котарског уреда. Излазио је једном недјељно, нередовно, од 1912. до 1918. Штампан је ћирилицом и латиницом на октав формату, а од 1914. само латиницом, у Народној штампарији Јосипа Лаја.

"Рад"

"Рад" је бањалучки католички ђачки лист. Штампан је латиницом. Излазио је повремено током 1914. Могуће да је писан руком или литографисан.

"Мала паприка"

"Мала паприка" је хумористичко-сатирични лист. Тајно је уређиван и писан ручно (ћирилицом) у бањалучком окружном затвору Црна кућа.

О овом листу мало се зна. Помињан је назив "Паприка", а као вријеме његовог појављивања наведена је 1916. Сви који помињу овај лист нису имали прилику да виде његов оригинал, односно нису знали да је сачуван у Архиву САНУ у Београду. Вјероватно се мислило да је уништен у току Првог свјетског рата. Увидом у лист види се да је његов потпун назив "Мала паприка" и да се појавио 16. јануара 1915.

"Мала паприка" је заступала "интересе угњављених узника", како је стајало у поднаслову. Лист је уређивао Редакциони одбор, а као одговорни уредник другог броја означен је Бранко Чубриловић. Лист је био доступан само уском затворском кругу људи и без икаквог утицаја, односно значаја за ширу читалачку публику. Сачувана су свега два броја која носе исти датум, 16. јануар 1915. Ово је једини рукописни лист који се појавио у Бањалуци и Босанској Крајини до 1941.

Котарски лист

Котарски лист је био службени лист Сеоског котарског уреда Бањалука. Први број изашао је у јулу 1918. Излазио је уторком. Одговорни уредник листа био је Хакија Бешлагић. Лист је штампан латиницом у Штампарији С. Угреновић и синови у Бањалуци.

Мр Бојан Стојнић, архивски савјетник, директор Архива Републике

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана