Записи из архива ... Штампа у Босанској Крајини (1906-1941): Полицијски прогон jавне ријечи

Окупациона Аустроугарска је гледала различито на покретање листова у Сарајеву и у осталим дијеловима земље, имајући више толеранције према Сарајеву, а мање према Бањалуци и Босанској Крајини.

И у Сарајеву и ван њега Аустроугарска је на издавање листова гледала кроз призму нарочите националне, просвјетно-културне, економске, социјалне и административне политике према аутохтоном домаћем становништву. За њу је БиХ требало да буде потрошачка пијаца њене индустрије и богати извор јефтиних сировина за њене фабрике.

 Аустроугарској није било у интересу да народ просвијетли, јер јој је тада теже чинити сваковрсне и свакодневне неправде. Зато је она без милости сузбијала и прогонила све што је могло народу да отвори очи, да обавијести народ и иностранство о правом расположењу становништва у БиХ.

Из тих разлога Аустроугарска је обраћала нарочиту пажњу на штампу. Свијет који јој није био наклоњен, није могао да дође до јавне ријечи. Из тог разлога, пуних 30 година у БиХ није било нарочитог закона о штампи, већ је јавна ријеч потпадала под полицијске законе и прогоне. Чак ни кад је 1907. донесен Закон о штампи, прилике се нису измијениле.

Иако је режим послије дугог времена почео да попушта, издавање листова отежавао је на све могуће начине. Уведени су престроги услови за покретање и издавање новина, уведена је најстрожа цензура и тешке казне за сваки, па и најмањи преступ, шиканирани су уредници, сарадници, издавачи и штампари, па чак и претплатници. Глобљења, затварања и конфисковања била су стално на дневном реду.

Усљед оваквог стања у раздобљу аустроугарске управе је и у Сарајеву излазило врло мало и књижевних и политичких листова, а још мање ван њега.

Са ослобођењем и стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, од 1929. Краљевине Југославије, нестало је сметњи које су кочиле и убијале ријеч. Дошло је до стварања новог стања и на публицистичком пољу, иако су све до 6. августа 1925. остали стари закони и прописи. У Бањалуци и у Босанској Крајини број листова и публикација се повећавао сваким даном, мада је велики број њих кратко живио због партијских и политичких криза. Највеће промјене биле су код политичких новина, усљед тога што се и политички живот највише промијенио. Али и код политичких листова и код већег броја осталих преовлађивала је припадност овој или оној политичкој странци или књижевно-културно-социјалним погледима. Све више је нестајало старе племенске заоштрености и скоро апсолутне подјеле по вјери. Тако се у Босанској Крајини, као и у цијелој држави, осјетило, јаче пулсирало и слободније манифестовало ново стање у свим правцима, па и у духовно-литерарном.

У Бањалуци и Босанској Крајини нови листови од завршетка Првог до почетка Другог свјетског рата показују важност и циљеве штампе, а најважнији су називани "Држава", "Јединствена држава", "Отаџбина", "Јединство", а у локалном размјеру Врбаске бановине, "Врбаске новине", "Књижевна Крајина" и "Развитак".

Велика је разлика између аустроугарског и југословенског раздобља у слободи писања и ширења листова, као и у броју читалаца и претплатника. У првом раздобљу број претплатника био је мален, а у другом знатно већи. И у раздобљу Аустроугарске и југословенске државе утицај крајишке штампе на народ у Босанској Крајини је врло снажан. Штампа је чинила несумњиво велике услуге у вези са просвјећивањем народа, ширењем интереса за јавне послове и јавни живот, јачањем културе, ширењем савремених знања и привреде, моралним јачањем и социјалним развитком.

Број листова и часописа који су излазили у Босанској Крајини (Врбаској бановини) од 1906. до 1941. износио је 87, од тога за вријеме Аустроугарске девет, а за вријеме Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, односно Југославије 78. Највише листова покренуто је у Бањалуци (63), затим у Дервенти (8), Босанском Новом (5), Босанској Крупи (3), Приједору (2), Добоју (2) и по један у Дрвару, Теслићу, Бугојну и Загребу. У наведеном периоду излазило је 48 информативно-политичких, четири књижевно-културна, 14 шаљиво-сатиричних, три информативно-вјерска, два позоришна, два скаутска, два спортска, два за просвјећивање и два ђачка, по један љекарски, музејски, угоститељски, пољопривредни, соколски и рукописни и два остала листа.

Мр Бојан Стојнић, архивски савјетник, директор Архива Републике Српске

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.