ЗАПИСИ ИЗ АРХИВА - Штампа у Босанској Крајини (1906-1941): Народни глас у служби партије

 Био је то тринаести по реду комунистички лист у Краљевини СХС. Власник и одговорни уредник листа је био Душан Спасојевић, а уредник Јаков Ластрић.

На окружној конференцији СРПЈ(к) за Босанску Крајину у Бањалуци 14. децембра 1919. одлучено је да се покрене недјељни лист "Црвена Крајина", а обустави "Радничка воља", која је излазила у Дрвару. Од првобитног наслова листа се одустало вјероватно због страха од забране, па је нови лист добио назив "Народни глас".

У уводнику првог броја, под насловом "Сељацима и радницима!", прецизирани су задаци и намјена листа. "Народни глас" је имао три главна задатка: 1. да буде "лист за социјалистичку агитацију међу сељацима", 2. да служи потребама "партијског и синдикалног покрета у Босанској Крајини" и 3. да буде "бањалучки локални социјалистички лист". Поред тога, лист је требало да буде "глас радног народа у градовима и на селима, глас радника и сељака".

"Народни глас" је штампан ћирилицом и латиницом у тиражу од 2.000 примјерака, на фолио формату, у Тискари Фон и Гргић у Бањалуци. Излазио је једанпут недјељно. Због финансијских тешкоћа лист је 24. јула 1920, након 13. броја, престао да излази. Поједини бројеви излазили су само на једном листу, који није пагиниран.

"Путоказ"

"Путоказ" је био "лист за просвјећивање", намијењен "за обртничку и сељачку младеж". У његовом поднаслову је стајало: "Ријеч нашим питомцима. С допуштењем црквених и редовничких старјешина". Издавач је била Управа траписког самостана, а власник Самостан траписта. Од септембра 1920. издавач је било Сиротиште Св. Бернарда у "Марији Звијезди" код Бањалуке (Делибашино Село). Лист су уређивали учитељи сиротишта, а одговорни уредници били су Стјепан Шимић, М. Некрос (Максимилијан Нестор), Бернардин Габер и Маријан Соче. Активан сарадник "Путоказа" од 1921. био је учитељ Фрањо Жак. Први број је изашао у јануару 1920.

У уводнику првог броја уредништво је својим питомцима и пријатељима честитало Нову годину и препоручило лист: "Ево наш листак, који скромно и бојажљиво излази данас у свијет, хоће да ти покаже пут к срећи временитој и вјечној. Прими га, као добро познатог пријатеља, долази из познатих ти крајева, хоће да ти се придружи као пратилац у овој новој години!" Повод издавању часописа било је: "опће добро наше младежи, особито наших бивших питомаца, њихова даљна стручна наобразба, побуда вјерског осјећаја". Часопис је покренут у циљу одржавања трајне везе између бивших питомаца и траписта, а објављивао је разне поучне чланке, пјесме, приповијести, животописе, ситне приче, обавијести, сваштице, загонетке и слично.

У почетку је излазио једном мјесечно, а касније шест пута годишње. Часопис је у 1927. имао око 400 претплатника. Штампан је латиницом, на хрватском језику, у "самостанској кућној тискари", Штампарији Срца Исусова у Делибашином Селу. У децембру 1928. престао је "излазити на неодређено вријеме због покварења штампарског строја".

"Црвени смијех"

"Црвени смијех" је био хумористички лист. Издавала га је Комунистичка партија у Дервенти око 1920. Штампан је у Штампарији Јосипа Лаја у Дервенти. Према Ђорђу Пејановићу, у архиви радничког покрета у Дервенти прије Другогсвјетског рата била су сачувана два броја овог листа, датирана 6. јуна 1920. и 1. октобра 1920. Историчар Милан Весовић сматра да овај лист није излазио у Дервенти и да се ради о београдском листу "Црвени смех", а који је свакако ширен и у Дервенти.

"Будућност"

"Будућност" је била "забавно поучни лист дјеце организованих радника". Према Ђ. Пејановићу, лист је издавала Радничка организација у Дервенти и 1920. је изашло десет бројева. Према М. Весовићу ни овај лист није излазио у Дервенти, већ је ријеч о београдском дјечијем листу "Будућност", који је вјероватно ширен и у Дервенти.

"Чичак - Нови чичак"

"Чичак" је хумористичко-сатирични лист. Почео је да излази 1. децембра 1921. Власник листа био је Конзорциј "Чичак". Лист је издавао и уређивао Томо Мутић. Одговорни уредници били су: Нико Јовичић (од 1. децембра 1921. до 1. фебруара 1922), Иван Заковић Волфгрубер (од 1. марта до 1. маја 1922), Мустафа Пличанић (од 1. јуна до 1. јула 1922) и Милан Томић (август 1922). Као личност која "шамаре прима и враћа" означен је Иван Табуло.

У уводнику првог броја објављена је Ода чичку, која представља програм листа. Овај шаљиво-сатирични лист је "шибао политичаре, националне и социјалне мане и пороке, општу моралну посрнулост и поратно друштвено хаотично стање са свим његовим злим манама". Нарочито је збијао шалу са појединим Бањалучанима. Редакција "Чичка" је већину свога материјала црпила из Бањалуке, али није заборављала ни остале просторе Босанске Крајине: Приједор, Босанску Крупу, Босански Нови, Сански Мост, Босанску Градишку, Кључ, Бихаћ, Козарац, Босански Петровац, Прњавор, итд.

"Чичак" је штампан ћирилицом и латиницом, на великом кварт формату (30х23), у Штампарији С. Угреновић и синови у Бањалуци. Лист је излазио једанпут мјесечно до 1. августа 1922. Укупно је изашло девет бројева. Сваки број пагиниран је засебно, обично осам страна.

Након краће паузе Томо Мутић поново је покренуо шаљиво-сатирични лист под називом "Нови чичак", који је био наставак "Чичка". Први број изашао је 12. новембра 1922. Лист је издавао и уређивао Т. Мутић у истом духу и формату као стари "Чичак". Штампан је ћирилицом у Штампарији Браћа Угреновић у Бањалуци. Излазио је нередовно до почетка 1923, када се дефинитивно угасио. Сваки број пагиниран је засебно, обично четири стране.

"Слетски весник"

У Добоју је 8. и 9. јула 1922. одржан Трећи слет Соколске жупе тузланске. Лист је издало Соколско друштво у Добоју, а његов уредник је био Богдан Ђ. Дакић. Штампан је ћирилицом и латиницом, на фолио формату (24 цм), у Штампарији Р. Секулић у Тузли. Изашао је само један број у Добоју, датиран 15. јула 1922.

Мр БОЈАН СТОЈНИЋ, архивски савјетник, директор Архива Републике Српске

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.