Записи из архива ... Сјећање на бањалучку привреду (3): Са растом града развијана предузећа
Основна средства за потребе ГМП "Месар" обезбијеђена су спајањем Градског предузећа за промет месом "Прехрана" и Државне творнице сухомеснатих роба "Месар", а обртна по кредитном плану. Из њих се 1956. развио "Сточар", који је у почетку био у саставу Пословног савеза за сточарство земљорадничких задруга.
И Градско занатско предузеће "Инсталатер" је основано 31. марта 1948. Сједиште му је било у улици Шоше Мажара 24. Основна и обртна средства за потребе "Инсталатера" преузета су од Градског привредног предузећа за водовод и канализацију. Од краја 1955. пословало је под називом Монтажно предузеће "Инсталатер". Из њега се касније развио "Енергомонт".
Градско обућарско предузеће "Обућар" основано је 22. маја 1948.
Првог дана 1949. покренута је производња у Предузећу дрвне индустрије "Врбас", које је основала Влада НР БиХ. "Врбас" се 1955. фузионисао са Творницом покућства, основаном 1947.
Исте године, 1949. прорадила је Градска аутомеханичарска радионица "Ауторемонт", касније "Аутосервис" односно "Застава ауто".
Од посебног значаја је било и оснивање "Житопромета", који је 1950. основала Влада НР БиХ. Сједиште му је било у Николе Тесле 1. Од 1956. ово је предузеће познато као "Житопродукт".
Изградња наредних привредних предузећа била је усклађена са растом града и његовим економским потребама, па су редом оснивана добро позната предузећа: Комунално предузеће "Чистоћа" (1950), Среско транспортно предузеће (касније АП "Ласта") и Предузеће за оправку аутомобилских гума "Гумирад", касније "Синтетик" (1951), "Руди Чајавец" и Бањалучка мљекара (1953), Фабрика целулозе (1954), Комунално предузеће "Пут" (1955), Фабрика хидрауличних уређаја и металне опреме "Универзал" и Комунално предузеће "Цвјећар" (1956), Трговачко предузеће алкохолним и безалкохолним пићима, а касније Фабрика сокова "Босанка" (првобитно у саставу загребачког "Маријана Бадела") и Ваздухопловни завод "Космос" (1958)...
Никада ништа на овом плану није текло лако, али су градске власти биле увијек дорасле изазовима. Тако је, на примјер, "Космос" основан 20. марта 1958. наредбом Јосипа Броза Тита, након чега је ремонтна радионица из Шентвида код Љубљане пресељена у Бањалуку. До 1960, када је изграђен први објекат на данашњој локацији, "Космос" је пословао под ведрим небом, између зидина Кастела.
Уз само неколико изузетака, ово је била привредна основа Бањалуке до избијања оружаног сукоба 1992. По његовом престанку, већ 20 година, подастиру нам се приче о отварању фабрика, "привлачењу" страних инвестиција, подизању "повољних кредита са грејс периодом", продору приватне иницијативе, концепту малих и средњих предузећа, бањалучкој пословној зони... "Глобализација" и посљедично "тржишно отварање", праћени економском политиком под чијом се капом производња и не исплати, полако али сигурно нам бришу свијест о неопходности заштите властите производње, а намећу концепт увоза свега и свачега.
Упропастили смо готово све оно што су нам наши стари оставили у насљеђе. Биће да су они били много мудрији од нас.
ЗОРАН С. МАЧКИЋ, архивски савјетник Архив Републике Српске
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
