Записи из архива ... Сјећање на бањалучку привреду (1): Јелшинград једини неоштећен у рату
Након двије бањалучке операције јединица НОВ (1944), њемачког (1941) и два савезничка бомбардовања (1944), Бањалука је дочекала ослобођење са преко 60 одсто тешко оштећених или уништених објеката.
Колико је познато, једини неоштећени привредни субјект био је "Јелшинград". Ако се има на уму чињеница да је у граду боравило око 4.000 избјеглица и да је прва година у слободи (1946) била "гладна", добија се суморна слика стања. Народној власти је било кристално јасно шта јој је чинити.
Већ 23. маја 1945, мјесец дана по ослобођењу, Градски народни одбор је основао Градско грађевинско предузеће "Павао Радан". Ваљало је смјеста отпочети са санацијом оштећених и изградњом нових објеката. Сједиште му је било у скромној зградици уз ватрогасни дом, поред Ферхадије. У приземљу овог објекта, све до земљотреса 1969, започео је силан успон Шаховског клуба "Никица Павлић". "Павао Радан" се 1963. фузионисао или, боље речено, "утопио" у ГП "1. мај".
Те године пословао је и национализовани "Јелшинград", у прво вријеме под називом Творница стројева и ливница челика "Борис Кидрич". Власник и оснивач овог предузећа био је трговачки концерн "Јелшин-Град" из Београда, који је априла 1936. од траписког самостана купио комплекс земљишта у Буџаку и већ 1937. изградио постројења и покренуо производњу.
У току 1945. пословала је и Пивара, која је била у власништву самостана у Трапистима, али је убрзо стављена под секвестар Државне управе народних добара. Као самостално државно предузеће Пивара је конституисана 1947.
Државно аутосаобраћајно предузеће је основано 1. октобра 1945. Од 1950. оно носи назив "Аутопревоз", Предузеће за превоз путника у градском и међуградском саобраћају.
Вриједи поменути и малу занатску радионицу Адема Турчинхоџића, отворену 1938, која је национализована 1945. Одлуком Владе НР БиХ од 18. децембра 1947. она је прерасла у Творницу коже и обуће. Под тим називом је пословала до 1954, када се из ње издвојила Кожара (касније Творница кожа "Лауш"), а творница добија назив "Босна". У току 1955. творница је проширена и дограђена. У то вријеме налазила се у Козарској улици, на мјесту на којем се данас налази штампарија "Гласа Српске". Данашњи њени објекти у Пионирској улици изграђени су послије земљотреса (1970–1974).
Како би се обезбиједило бар дјеломично финансирање, градске власти су средином новембра 1945. основале Градску штедионицу.
Упоредо са изградњом и јачањем власти, и наредне године се наставило са јачањем привредне основе Бањалуке. Крајем маја 1946. основано је Градско привредно предузеће за водовод и канализацију, 15. јула Градско набавно-продајно предузеће "Гранап", а 11. новембра Градска апотека. Исте године је Влада ФНРЈ преузела оснивачка права над Творницом дувана.
Градско кино "Козара" прорадило је 14.11.1946. Предузеће је и прије тога било у државном власништву, а у току рата је носило назив Државни сликоказ "Croatia". Истог дана је основано и Кројачко предузеће.
Зоран С. Мачкић, архивски савјетник Архив Републике Српске
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
