Записи из Архива Републике Српске: Партизанска олимпијада у Фочи II

Ти спортски сусрети били су од огромног значаја за житеље Фоче, али и борце, а такође су значили заправо и зачетке југословенског спорта. На градском стадиону у Фочи, народни херој Душан Кораћ открио је спомен-плочу на којој је писало: "На овом мјесту, у присуству друга Тита, одржане су од 26. априла до 4. маја 1942. године Прве партизанске спортске игре".

Фудбалски турнир "Иво Лола Рибар"

Много година касније оживјела су сјећања на ратне игре. Друштвено-политички и спортски радници, као и чланови Завичајног клуба студената, покрећу иницијативу за њихово трајно обиљежавање. Прво је организован фудбалски турнир "Иво Лола Рибар", на коме су учествовале омладинске екипе неколико фудбалских клубова, а касније, у знак трајног обиљежавања првог организованог спортског такмичења у току НОБ-е, као редовно спортско такмичење установљена је Партизанска олимпијада, која је прерасла у традиционалну манифестацију савезног значаја.

Партизанска олимпијада се одвијала у циљу његовања традиције народноослободилачке борбе, успомена на спортску активност бораца и боравак Врховног штаба и Тита у Фочи у првој половини 1942. године, васпитног утицаја на младе, развијања братства и јединства, као и стицања познанства и развијања пријатељства.

Њено трајање оснажује Друштвени договор о установљавању и организовању "Партизанске олимпијаде" у Фочи чији су учесници СФКЈ, Југословенски олимпијски комитет, републички и покрајински савези организација за физичку културу, Конференција ССОЈ, РК ССО БИХ, Савезни секретаријат за народну одбрану, Атлетски, Фудбалски и Одбојкашки савез Југославије, Општинска конференција ССО Фоча, СИЗ физичке културе и СОФК Фоча.

Прва олимпијада

Друштвеним договором утврђени су програм, органи и финансирање "Партизанске олимпијаде", међусобна права, обавезе и одговорности, као и друга питања од значаја за ову манифестацију.

Прва Партизанска олимпијада је организована 1977. године. Од тада, сваке године у другој седмици маја окупљали су се у Фочи и на Тјентишту спортисти из цијеле Југославије, млади репрезентативци фудбалских, одбојкашких и атлетских селекција свих социјалистичких република и покрајина тадашње Југославије, затим спортисти једне војне школе и града домаћина.

Међу бројним такмичарима налазила су се имена прослављених југословенских спортиста, као што су Фатима Исановић и Амела Фазлић, државне репрезентативке у стоном тенису, атлетичар Винко Покрајчић, шампион Балкана и Југославије, атлетичари Душан Шуклетовић и Славица Живковић, репрезентативци Србије, атлетичарка Амина Куртовић, репрезентативка БиХ, Роберт Шпанић, репрезентативац Хрватске у атлетици... И многи други истакнути југословенски репрезентативци били су учесници Партизанских олимпијада. Неки од њих су управо у Фочи запали су за око спортским стручњацима, а послије су заиграли у репрезентацији.

Сваком детаљу манифестације поклањала се велика пажња.

Слетске вјежбе

Церемонијал отварања био је веома богат. Чести гости ПОФ су били заставничари из Ваздухопловног техничког центра у Рајловцу и Војног оркестра, који су наступали у свечаном ешалону. Сваке године на отварању се изводила слетска вјежба са великим бројем учесника, а на једној Олимпијади на слетској вјежби је учествовало 900 ученика основних школа и Школског центра из Фоче. Слетске вјежбе су озбиљно припремане, под сталном бригом Комисије за слетске вјежбе.

Највиши орган ПОФ-а била је Конференција, која се састојала од 31 делегата. Предсједници Конференције били су генерал-пуковник Дане Петковски, Мирослав Креачић, Хакија Поздерац, Војин Мирановић, Џемал Муминагић... Организацију такмичења проводио је Организациони одбор. Секретаријат и комисије, као радна тијела Организационог одбора, били су носиоци свих активности и координације рада на припремању Партизанске олимпијаде. У билтенима су објављиване пропозиције такмичења, програм ПОФ, програм смјештаја и исхране, као и резултати остварени на такмичењу.

Поред такмичарског дијела, Партизанску олимпијаду пратио је и низ културно-забавних садржаја. Тако су у Музеју фочанског периода НОР-а приређиване многе изложбе, организовани концерти и представе. Кад је у питању културно-забавни програм, најчешће су наступали гости из Сарајевске опере и Сарајевског народног позоришта: Миодраг Брезо, Гертруда Мунитић, Сократ Кајевић, Даринка Ђурашковић и Зоран Симоновић.

Сваке године је организован заједнички одлазак учесника Олимпијаде на Тјентиште, поприште једне од најзначајнијих битака НОБ-а, ради посјете Спомен-кући, Споменику и спортским објектима, као и ради присуствовања великом часу историје на Спомен-костурници у Долини хероја, одакле је и полазила олимпијска ватра. Часове историје су држали народни хероји из периода НОБ-а, учесници битке на Сутјесци, Владо Шегрт и Петар Грачанин, један од команданата ИИ пролетерске бригаде. У вечерњим сатима у Долини хероја традиционално се палила логорска ватра, уз одговарајући културно-забавни програм.

Партизанска олимпијада је поводом 40-годишњице одржавања Првих спортских игара, а за нарочите заслуге у развијању физичке културе као и његовања традиције НОБ-а, Указом Предсједништва СФРЈ одликована Орденом братства и јединства са златним вијенцем. Тако је Партизанска олимпијада снагом идеје о братству, јединству и заједништву повезала бројне генерације и изњедрила врхунске спортисте.

Приредила: Бојана Пљеваљчић, архивиста Архив Републике Српске Фоча

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.