Записи из Архива Републике Српске (51): Прољећна сјетва у срезу Босанска Градишка II
На обради земље за прољећну сјетву ангажовани су сви постојећи трактори на срезу, а коришћени су и за обраду приватне земље у крајевима у којима су повољне прилике за рад са тракторима. Сва остала земља морала се обрадити уз помоћ сточних запрега
Сјетва напуштеног земљишта представљала је велики задатак који је требало извршити у оквиру сјетвене кампање. По овом питању требало је да се спроведе у дјело Наредба о обавезном обрађивању земљишта приликом прољетне сјетве.
Нарочиту пажњу треба обратити на то да се земља обради у властитој режији народних одбора или давањем земље у закуп земљорадничким задругама и приватницима на једну годину.
У току прољетне сјетве мјесни народни одбори наилазили су на бројне проблеме. Један од њих је био мален број запрежне стоке и трактора.
Проблеми у току прољећне сјетве
Тако је Мјесни народни одбор Врбашка обавијестио СНО да неће моћи подмирити потребе орања у прољетној сјетви усљед малог броја запрежне стоке, те моли да им се додијеле два трактора. Такође је прољетну сјетву ометала и несташица сточне хране и појединих сјемена, суша, појава разних штеточина на усјевима и друго.
На обради земље за прољетну сјетву ангажовани су сви постојећи трактори на срезу, а коришћени су и за обраду приватне земље у крајевима у којима су повољне прилике за рад са тракторима. Сва остала земља морала се обрадити уз помоћ сточних запрега. Највећу потешкоћу представљало је помањкање броја сточних запрега, справа, плугова и дрљача. Ради рјешавања овог проблема срески народни одбори требали су преко среских пољопривредних комисија да приступе образовању станица запрежне стоке по селима, да би се планском употребом запрежна стока што боље искористила. За свако село требало је одредити мјесто гдје се сваког радног дана, док траје потреба, требају окупљати сточне запреге са потребним справама.
Формирање станице сточних запрега
СНО Босанска Градишка је позвао мјесне народне одборе да у сваком селу одмах формирају станице сточних запрега. Мјесни народни одбори који су имали потребе и могућности, приступили су формирању станица сточне запреге.
СНО Босанска Градишка је редовно извјештавао Окружни народни одбор Бањалука и Министарство пољопривреде и сточарства НР БиХ о току сјетве, и то сваких 15 дана, а касније и сваких десет дана. У извјештаје су уношени и подаци о добијеном и раздијељеном сјемену. Током трајања прољетне сјетве мјесни народни одбори су о току сјетве извјештавали СНО Босанска Градишка.
СНО Босанска Градишка је затражио од мјесних народних одбора податке о штеточинама које су напале усјеве, када је наступила и колика је штета, у процентима, а такође и податке о сметњама на које наилазе у прољетној сјетви, нпр. слабо интересовање народа за сјетву неке културе и, обратно, велико интересовање народа за поједину културу и друго.
Утицај времена на сјетву
У мјесечном извјештају Пољопривредног одсјека СНО Босанска Градишка о стању пољопривреде за мај 1946. године дати су подаци о резултатима сјетве у срезу до 20. маја 1946. године. У извјештају се описују временске прилике које су владале током прољетне сјетве, а нарочито утицај суше на сјетву и дају сљедећи резултати сјетве: засијано је 1.800 дунума пшенице, јечма 4.800, зоби 20.000, кукуруза 65.000, кромпира 8.400, граха 1.080 и сточне репе 1.250 дунума, а дају се и подаци за друге културе (просо, наполица, конопља, лан, сунцокрет, луцерка, дјетелина, грахорица и поврће). Укупно је засијано јарина на 117.238 дунума, док је преорано, а непосијано остало 8.000 дунума.
Мирјана Иванић, архивиста Архива Републике Српске
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
