Записи из Архива Републике Српске (50): Прољећна сјетва у срезу Босанска Градишка I

Мирјана Иванић
Записи из Архива Републике Српске (50): Прољећна сјетва у срезу Босанска Градишка I

Након ослобођења територије среза босанскоградишког започиње обнова и изградња у свим областима живота, а нарочито у области пољопривреде.

 Најважније активности у области пољопривреде биле су засијавање плодних ораница Лијевча поља, расподјела сјемена житарица, крмног и индустријског биља и поврћа и снабдијевање становништва сточном храном.

Активности око прољетне сјетве започињу 28. децембра 1945. године, када је у Бањалуци одржана Окружна пољопривредна конференција којој су присуствовали срески повјереници и пољопривредни референти са територије бањалучког округа.

План прољећне сјетве

Између осталог, на конференцији се расправљало и о проблему прољетних сјемена и плану прољетне сјетве. У записнику са конференције дају се, по срезовима, прегледи површина земљишта предвиђених за засијавање, подаци о количинама сјемена на срезу и исказане потребе за сјеменом. У срезу Бос. Градишка предвиђено је засијавање 17.000 хектара кукуруза, 3.000 пшенице, 4.000 зоби, 2.000 јечма, 300 граха, 60 лана и 50 ха конопље, те мањих површина других култура: грахорице, сточне репе, луцерке, дјетелине и поврћа.

Пољопривредне комисије

СНО Босанска Градишка је обавијестио мјесне народне одборе да се, по налогу Министарства пољопривреде и сточарстава НР БиХ, требају образовати окружне, среске и мјесне пољопривредне комисије. Мјесне пољопривредне комисије треба да шаљу Среској пољопривредној комисији извјештаје о стварном стању и потребама пољопривредника свог краја и да раде на сталном унапређењу пољопривреде. Оне треба да раде и на пропаганди пољопривреде, организовању пољопривредних предавања, кућних пољопривредних течајева и друго. Мјесне пољопривредне комисије су на територији босанскоградишког среза формиране прије почетка прољетне сјетве.

Упутства о прољећној сјетви

У циљу постизања што бољих резултата, Министарство пољопривреде и сточарства НР БиХ донијело је 9. фебруара 1946. Правилник о контроли што бољег искориштавања запрега за обраду земље, а 18. марта 1946. и Наредбу о обавезној обради земљишта приликом прољетне сјетве. Сва упутства по питању прољетне сјетве мјесни народни одбори добијали су од Окружног народног одбора Бања Лука и Среског народног одбора Босанска Градишка.

Велика пажња посвећена је прикупљању података о засијаним површинама. Мјесним народним одборима достављани су формулари у које су били дужни да уносе податке о засијаним површинама по културама, колико је укупно засијано свих култура, колико је земљишта остало преорано а незасијано, колико је испомоћи у радној стоци примљено или дато, колико је дунума земљишта преорано тракторима и друго.

Врло важно питање је било и колико ће се дунума земље засијати на подручју појединих мјесних народних одбора и како ће они извјештавати о томе. Очекивало се да срез босанскоградишки заузме једно од првих мјеста у НР БиХ на првомајском такмичењу које је организовано на територији читаве ФНРЈ. Прољетна сјетва стављена је на приоритетно мјесто на овом такмичењу и у документима Окружног народног одбора Бања Лука. Успјешно обављање прољетне сјетве било је важно политичко питање. (Наставиће се)

Мирјана Иванић, архивиста Архив Републике Српске

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана