Записи из Архива Републике Српске (49): Сељачке радне задруге у бањалучком срезу
Тешке поратне године, поремећени односи са земљама "народне демократије", недостатак сировина и квалификоване радне снаге, те гашење увоза довели су до погоршања ионако ниског животног стандарда становништва.
Сељачке радне задруге
Да би пружила нарочиту заштиту и помоћ сиромашном и средњем сељаку и правилно организовала снабдијевање народних слојева, Народна скупштина ФНРЈ је 1946. године донијела Основни закон о задругама, који уводи сељачке радне задруге (СРЗ) као посебан облик задругарства. На основу овог закона, Општег упутства за оснивање и пословање СРЗ и Угледних правила, у бившој Југославији, а тако и на бањалучком срезу, почеле су да се оснивају сељачке радне задруге по угледу на совјетске колхозе. Циљ њиховог оснивања био је повећање приноса и прихода са земљишта, које се постиже правилним коришћењем радне снаге, машина и стоке. Чланство у задрузи је било "добровољно". Члан задруге могао је бити сваки грађанин који се бави пољопривредом и у задругу уноси сву земљу, осим окућнице, пољопривредне машине и стоку.
За стварање СРЗ партијски активисти су водили кампању на конференцијама и зборовима грађана, као и у разговорима са старјешинама домаћинстава. Када убјеђивање не би помогло, прибјегавало се најразличитијим притисцима. Међутим, овакав је приступ имао за посљедицу извлашћивање мјесних народних одбора и органа управљања задругом (скупштине, управног и контролног одбора).
Бригадни систем
Основне дјелатности СРЗ на подручју бањалучког среза биле су ратарство, сточарство и воћарство, а споредне прерада млијека и воћа, паљење креча, пружање услуга вршалицама или запрегом, мељава и пекарски послови.
Рад у задрузи био је организован по бригадном систему, а расподјела по трудоданима. Зависно од дјелатности задруге, формиране су радне бригаде (ратарске, сточарске или мјешовите), а у оквиру њих сталне или повремене групе.
До краја 1948. на бањалучком срезу основане су само двије СРЗ и то у Стричићима и Бос. Александровцу. Послије одржаног Другог пленума ЦК КПЈ и доношења Основног закона о земљорадничким задругама, 1949. долази до убрзане колективизације и оснивања СРЗ по сваку цијену.
Дјеловање задруга било је оптерећено бројним потешкоћама. Прије свега, њиховом формирању пришло се без адекватних припрема, при чему се нарочито тежило томе да се у задруге учлане сиромашна, многочлана домаћинства. Највећи број задруга пословао је без основних и обртних средстава и са губицима, са застарјелом механизацијом, слабом организацијом и нормирањем учинка, што је утицало на одбојан став земљорадника.
Напуштање задругарства
Било је доста покушаја да се побољша рад у задругама, али се у томе није успјело. Ниједној од задруга није пошло за руком да се прошири и постане "угледно социјалистичко газдинство" и ниједна од њих није остваривала боље приносе од имућнијих сеоских газдинстава.
Власти су то универзално тумачиле као "бирократске тенденције". Ни Срески комитет КПЈ, на чијем су дневном реду врло често били проблеми у вези са формирањем и пословањем задруга, није имао адекватног одговора. Незаинтересованост задругара и посно земљиште, а свакако и непримјерен однос власти, убрзо су довели до напуштања овог облика социјалистичког газдовања.
На основу Уредбе о имовинским односима и реорганизацији сељачких радних задруга из 1953, оне су престале са радом, ликвидацијом или спајањем са постојећим задругама. Ликвидацију је обављала комисија, која је морала да врати задругарима све што су унијели у задругу и да среди дуговања и потраживања. Ликвидација се отегла све до шездесетих година прошлог вијека.
Крајем 1950. на бањалучком срезу било је регистровано сљедећих 40 СРЗ:
|
Назив |
Сједиште |
Датум оснивања |
Домаћинстава |
Чланова |
Унесено земљиште |
Предсједник |
|
|
"Јово Кнежевић" |
Бакинци |
24.3.1950. |
82 |
437 |
787,5 ха |
Жарко Тодоровић |
|
|
"Борац" |
Бос. Александровац |
26.8.1946. |
51 |
278 |
299 ха |
Милорад Опачић |
|
|
"1. мај" |
Бочац |
10.4.1949. |
|
|
1.629 ха |
Душан Берић |
|
|
"Пролетер" |
Бошковићи |
20.3.1949. |
139 |
713 |
728,6 ха |
Владе Радинковић |
|
|
"Ново село" |
Велико Блашко |
12.3.1950. |
43 |
221 |
311 ха |
Вид Јошић |
|
|
"Слобода" |
Вилуси |
29.11.1949. |
27 |
152 |
267 ха |
Стеван Зељковић |
|
|
"Змијање" |
Добрња |
13.11.1949. |
134 |
1.170 |
1.213,30 ха |
Милутин Врањеш |
|
|
"Ђуро Пуцар Стари" |
Добрња |
13.11.1949. |
70 |
563 |
550,70 ха |
Михајло Њежић |
|
|
"Иво Лола Рибар" |
Дујаковци |
фебруар 1950. |
50 |
326 |
383 ха |
|
|
|
"Козара" |
Ивањска |
13.3.1950. |
19 |
128 |
116 ха |
Гојко Јоргић |
|
|
"Младен Стојановић" |
Јагаре |
8.1.1950. |
38 |
231 |
95,5 ха |
Мирко Станаревић |
|
|
"Будућност" |
Јакуповци |
26.10.1949. |
42 |
203 |
15,8 ха |
Живко Ђурђевић |
|
|
"Петар Мећава" |
Јаруге |
10.10.1949. |
57 |
384 |
379,82 ха |
Стојан Талић |
|
|
"Живјеће овај народ" |
Кмећани |
22.11.1949. |
56 |
280 |
220 ха |
Боре Милаковић |
|
|
"Младен Стојановић" |
Кобатовци |
1949. |
60 |
|
243,1 ха |
Љубо Црнадак |
|
|
"Ђуро Пуцар Стари" |
Крнете |
15.2.1950. |
39 |
190 |
206 ха |
Осте Латинчић |
|
|
"Данко Митров" |
Крупа на Врбасу |
28.10.1949. |
133 |
923 |
1.085 ха |
Милун Мијић |
|
|
"Напредак" |
Лакташи |
10.10.1949. |
52 |
286 |
331,6 х |
Ђурађ Трнинић |
|
|
"Побједник" |
Локвари |
фебруар 1950. |
33 |
173 |
150 ха |
|
|
|
"Раде Кондић" |
Маглајани |
23.10.1949. |
75 |
416 |
333,5 ха |
Бранко Латинчић |
|
|
"Нови живот" |
Мало Блашко |
4.1.1950. |
29 |
172 |
201 ха |
Милорад Јагодић |
|
|
"Братство јединство" |
Маховљани |
30.9.1949. |
53 |
212 |
160 ха |
Драго Радетић |
|
|
"Пролетер" |
Мелина |
29.3.1949 |
68 |
455 |
531 ха |
Раде Бабић |
|
|
"Славица" |
Мелина |
28.3.1950. |
27 |
174 |
180 ха |
Стојан Мајсторовић |
|
|
"Нови живот" |
Милошевци |
2.11.1949. |
25 |
124 |
207 ха |
Саво Савић |
|
|
"Партизан" |
Павићи |
10.10.1949. |
9 |
73 |
120 ха |
Милорад Мачкић |
|
|
"Врбас" |
Петошевци |
17.1.1949. |
48 |
264 |
235,8 ха |
Стево Ремић |
|
|
"Савез бораца" |
Пискавица |
9.3.1949. |
108 |
614 |
134 ха |
Љубан Кевић |
|
|
"9. мај" |
Пискавица |
9.3.1949. |
14 |
78 |
88 ха |
Свето Костић |
|
|
"29. новембар" |
Пискавица |
15.11.1949. |
16 |
111 |
128 ха |
Ратко Грујић |
|
|
"Александар Ранковић" |
Радманићи |
13.11.1949. |
56 |
434 |
388 ха |
Милан Требовац |
|
|
"Бошко Шиљеговић" |
Радосавска |
12.11.1949. |
30 |
172 |
118 ха |
Раде Радованчевић |
|
|
"Полет" |
Рамићи |
23.10.1949. |
15 |
86 |
94 ха |
Иван Керн |
|
|
"Милован Ђилас" |
Рекавице |
15.2.1950. |
224 |
1.696 |
1.968 ха |
Никола Грачанин |
|
|
"27. јули" |
Славићка |
13.11.1949. |
38 |
162 |
138 ха |
Новак Грујић |
|
|
"Милан Радман" |
Слатина |
8.3.1949. |
38 |
199 |
285,2 ха |
Ратко Ђукић |
|
|
"Петар Кочић" |
Стричићи |
22.6.1946. |
101 |
650 |
1.360 ха |
Љубомир Азарић |
|
|
"Ристо Ковачевић Чича" |
Хазићи |
13.3.1949. |
45 |
203 |
135 ха |
Никола Стојановић |
|
|
"27. јули" |
Хан Кола |
10.12.1949. |
48 |
283 |
238,6 ха |
Милан Гајић |
|
|
"Слога" |
Шушњари |
8.3.1950. |
69 |
447 |
462 ха |
Славко Мијатовић |
|
ПРИРЕДИЛА: Верица Јосиповић, начелник Одјељења за сређивање и обраду архивске грађе Архива Републике Српске
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
