Записи из архива Републике Српске (38): Православна основна школа у Бањалуци (II дио)
Пошто је школу похађао знатан број младића између 14 и 19 година, владање и морално понашање ученика је било "тим већма задовољавајуће". Један ученик је кажњен отпустом из школе "за свагда", један је иступио не сачекавши изрицање дисциплинске мјере, док је једноме дата "лоша биљешка из владања".
И наставно особље у школи је уредно обављало своје дужности. Одсуствовао је само Љубиша Трбуховић, 9-26. априла 1884, "због војачења". У вријеме одсуства у цркви га је замијенио свештеник Милан Марјановић, а у школи "управитељ са једним шедатором" (шедатори су ђаци који су на себе узимали обавезу да уче неколицину ученика из појединих предмета).
Управа
Управу над школом вршила је општина. На општинској сједници од 22. септембра 1883. за управитеља је постављен Светозар Вукашиновић, учитељ трећег и четвртог разреда. Он је на том мјесту замијенио Вида Ковачевића, након што је овај постављен за бањалучког пароха. Економско старање било је повјерено школском одбору који је спроводио своје закључке и општинске налоге, а општини полагао рачун.
Врло сиромашни ученици, "били одавде ил' са стране не плаћају школарине а добивају и школске књиге безплатно". Поред тога, школски одбор је за Ускрс одјенуо 50 сиромашних ученика и ученица.
Учитељ првог и другог мушког разреда био је Љубиша Трбуховић, који је у школу дошао 1. августа 1882. из Карловца.
Учитељица првог и другог женског разреда била је Софија Ковачевић, која је у Бањалуку дошла 1. августа 1883. Учитељица трећег и четвртог разреда била је Анка Дракулић, родом из Глине, која је препарандију завршила 1868. у Загребу, а наредне године тамо положила и стручни испит. У Бањалуци је радила од 1. октобра 1879. Њих двије су остале упамћене нарочито по томе што су у вријеме Првог свјетског рата, када су српске школе затваране, радиле са дјецом по приватним кућама. Обје су због тога прогоњене од аустроугарских власти.
Школу је 1883/84. уписало 149 ученика и 68 ученица. У току школске године одступило је 19 ученика и шест ученица, док је шестогодишњи Миле Станковић из Бањалуке преминуо. На понављање разреда упућено је 11 ученика и шест ученица. Свих 217 ученика, осим једне ученице, били су православне вјере. Наравно, већина ученика била је из Бањалуке, али су пристигли и из Лакташа, Требиња, Варцар Вакуфа, Гламоча, Коњица, Градишке, Нове Градишке, Градачца, Сарајева, Огулина, Приједора. Свега пет ученица није било из Бањалуке. Двије ученице дошле су из Градишке, а по једна из Дервенте, Гламоча и Приједора.
Десетог јуна 1884. "благоизвољео је преузвишени господин ц. кр. Ф. - министар Бењамин плем. Калај посјетити ову школу, бавећи се у сваком разреду по неколико минута, те питајући како дјеца похађају школу, шта се предаје, по којим књигама итд.".
Четвртог маја школу су посјетили предсједник општине Тодор Пиштељић и школски референт Љубоје Длустуш, "концеписта код в. земаљске владе".
Школски испит
Годишњи школски испит одржан је 25-28. јуна 1884. "под предсједовањем" Тодора Пиштељића. Од политичке области испиту је први дан присуствовао котарски предсједник Лаза Добошевић, а остала три дана котарски судија Јаворски. На Петровдан, 29. јуна (по старом календару), учитељи и ђаци присуствовали су благодарењу у цркви. Одмах затим дијељене су школске свједоџбе, а ђацима који су се "понајбоље владали и учили" и књиге зв. премије. Укупно је подијељено 36 премија, углавном пољопривредног садржаја, набављених о општинском трошку.
Зоран С. Мачкић, архивски савјетник Архив Републике Српске
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
