Записи из архива Републике Српске (37): Православна основна школа у Бањалуци
Шеријатским коловођама: честитоме Кади ефендији и Муселиму аги, изручује се следеђа наредба:
Христијански народ (раја тајфеси) у Бањалуки, својом посредно управљеном молбом, затражила је дозволење - изум - да једног учитеља - муалеми даскалосе - имати може. На молбу тог христијанског особља - земи раја - дозвољује се, да ради поучавања њихове младежи - сибијан - по њиховоме обичају учитеља имати могу.
О чему се и ви хаћиме - кадија и муселими убавјешчујете, с тим да се против тому ни од једне стране какво притјесњење или уплив учинио не би, него да подупирете тај младечки - сибијански положај.
Ова се бурунтија из Сарајева, главног мјеста Босанског вилајета, Херцеговачког и Зворничког сандџака итд. вама у руке шаље, да по истој поступате и овом противног да се клоните.
Сарајево 15. шабана 1248. (9. јунија 1832.)
(са турског превео 10. септ. 1880. Коста Јовановић)
Бурунтија
Из цитиране, на пергаменту исписане бурунтије, може да се закључи да је, са знањем и дозволом власти, српско-православна основна школа у Бањалуци постојала најмање од 1832. Навод из бурунтије, да "по њиховоме обичају учитеља имати могу", упућује на закључак да је школа постојала и раније, у Бањалуци или другдје, не знамо.
Светозар Вукашиновић, управитељ Српске православне основне мушке и женске школе у Бањалуци 1883/84, наводи у школском извјештају да је почетак рада ове школе "можда и немогуће тачно означити, почем за то никвих података нема, а као што сам извијештен, тога се не сечају ни најстарији ондашњи читељи. Но у архиви овдашње српске правосл. црквено-школске општине, налази се један акт, старији од по стољећа, који нам може послужити као основ прегледа".
Он даље закључује да је "прије полак стољећа и у млогим другим напреднијим мјестима под повољнијим животним околностима била школа тек у повоју" и да је "овђе морала бити добра вешина свијестних људи, Срба, који су школу доста цијенили и за њу се старали".
Богословија
До 1865. школа је била мјешовита, са једним учитељем. Од 1866. била су већ два учитеља, обојица са по два мјешовита разреда. Баш те 1866. уз школу је подигнута Пелагићева "православна босанско-бањалучка богословија", која је потрајала до 1875. Отад су младићи након завршеног четвртог разреда основне школе могли да пређу у богословију. Да би школа за богословију припремила што спремније ученике, мушки разреди су 1868. повјерени двојици учитеља, док је за женску дјецу постављена учитељица. То је потрајало до 1880, када је, због нараслог броја ученица, постављена још једна учитељица.
Настава
Школска година је трајала од 15. августа 1883. до 29. јуна наредне године. Настава је одржавана од осам до једанаест прије и од два до четири "пошље" подне, изузимајући недјељне и празничне дане и четвртак, као дан седмичног одмора.
"Школу су посјећивали ученици и ученице уредно; а узевши у обзир необавезност школске наставе, смјели би рећи и најуредније. Неђељних и празничних дана ишли су ученици и ученице са учитељима и учитељицама уредно на богослужење; исто тако су и примали свету тајну причешћа, по обреду православне цркве за вријеме великих постова."
(Наставиће се)
Зоран С. Мачкић, архивски савјетник Архив Републике Српске
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
