ЗАПИСИ ИЗ АРХИВА - Канон педагошко-дидактичких правила (2): На примјеру објаснити правило
У првој Југославији, превасходно у Врбаској бановини која је имала велик број неписмених, посебна пажња је поклањана просвјетном и културном уздизању.
Од првих тренутака заједничке државне творевине радило се на доношењу закона и других правних аката који су регулисали школство. Овом приликом доносимо Канон, који је својевремено израдила конференција директора и наставника у њемачкој покрајини Саској.
Канон је публикован у Гласнику Југословенског професорског друштва за новембар мјесец 1938, те препоручен средњошколским наставницима. Градски школски надзорник за Бањалуку Хасиб Имамовић преуредио је канон за основну школу и донио распис свим "наставним лицима основних школа" 5. децембра 1938. године:
Правило које хоћеш да утврдиш не казуј одмах, него најпре напиши на табли реченицу из које се оно да видети. На примеру објасни правило. И пусти ученике да га сами изведу. Затим додај други и трећи пример, увек из главе, док ученици правило одиста не схвате. После можеш увежбавање продужити и на примерима из књиге. И немој ићи даље док ученици у примењивању правила не буду сигурни.
Не упуштај се ни у какве дигресије него се држи ствари. Али кад ученици располажу већ неким знањем из других предмета, које може корисно да послужи за боље разумевање онога о чему им говориш, онда употреби то знање и настави ново на оно што им је већ познато.
Кад нешто кажеш, ти у исто време, кад код можеш, и покажи: карте, слике, моделе и т. сл., а пре свега не заборави да ти је при руци школска табла.
Немој се удаљавати од уџбеника и немој више тражити него што има у њему.
Немој предавати кад си јако узбуђен; кад си се, на пример, непосредно пре тога наљутио због неког ученика. Боље је да направиш паузу и да почнеш рад кад се смириш. Јер знаци узбуђења привлаче највећи део ученичке пажње, тако да од ње не остаје ништа за саму ствар. Сем тога, застрашена душа не може баш ништа да научи.
Питања постављај целом разреду. Зато очекни мало, па тек онда прозови једног ученика да одговори. Прозивати мораш по имену; мораш, дакле, знати сва имена својих ученика.
Немој ученике прозивати редом како седе, јер ће иначе бити непажљиви они који би дошли последњи на ред.
Пази да сваки ученик добије по неко питање. Велика је погрешка ако 10 ученика добију по пет питања, а 30 ученика ниједно.
Кад предајеш или пропитујеш, немој се задржавати превише код једног ученика, као да те се остали и не тичу.
Ако на једно питање није више ученика никако одговорило, или је најпре погрешно одговорено па тек после дат добар одговор, онда мораш тражити да се тај добар одговор понови. Није потребно да кажеш: "Добро је!" или "Лепо!" или "Да!" или "Дабогме!" или "Разуме се!", или томе слично. Ништа се не бој мало паузе која ће настати док не поставиш друго питање.
Ако ти један ученик погрешно одговори, питај одмах другога. Али ако опазиш да је даље пропитивање некорисно, немој допустити да ученици нагађају и губе време.
Немој питати оно што ученици не могу још да знају. Није баш похвално за тебе кад ти ученици одговоре: "То нисмо још прешли!"
Научи да добро питаш: твоје питање нека буде јасно, кратко и граматички правилно. Ако видиш да ниси добро поставио питање, а ти га измени. Боље три конкретна, кратка, јасна питања, него једно некоректно.
Избегавај питања на која ученик нема шта друго да одговори него да или не.
Оно што је излишно не треба понављати.
Немој питати: "Јесте ли разумели?" - Чим тако питаш, значи да ти је и самом јасно да те нису разумели, али те мрзи да поново објашњаваш.
Немој сваки час прекидати ученика, него га пусти да доврши реченицу. Само погрешке у изговору и облицима одмах исправљај, али без много галаме. (На пример, кад ученик каже: "Дошли су пред кућом", или томе слично).
Немој да седиш у разреду, него стој.
Не шетај се по разреду, него изабери једно место где могу да те виде сви ученици, а и ти њих. То је обично једно место близу катедре. Али не смеш изгледати ни тако као да те је неко приковао за то место. Сваки ученик мора знати да сваког часа можеш доћи до њега.
Буди озбиљан. Докле год потпуно не завладаш разредом, не удаљуј се од ствари, а и онда само по изузетку. Не избацуј стално досетке, али на згодном месту можеш да направиш шалу.
Мр Горан Р. Ђуран, архивиста-истраживач, Архив Републике Српске
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
