ЗАПИС ИЗ АРХИВА: Бањалука на Крајини хвала (II)
Турски путописац Евлија Челебија је у пратњи Мелик-паше био око 1660. године у Бањалуци.
Наводи да град има 45 махала, међу којима истиче Сарај махалу. Град има 13.700 цријепом и шиндром покривених лијепих и великих кућа, 300 дућана, тврдо сазидан безистан са 100 дућана и џамију Ферхадију, попут царске.
За тадашње трговце бањалучке вели да полазе и долазе у Београд, Ушћуп (Скопље) и Солун.
Нарочито истиче љепоте башта, којих има на 70 мјеста.
За плодност Бањалуке вели: Врло много има пшенице, ражи, проса, јечма и хељде. Град је веома јефтин и за једну бакарну пензу узме се хљеб од једне оке; говеђе је месо три пензе, каблица кисела млијека једна пенза; масла и меда толико је много да сам Бог знаде!
И тај турски географ уочио је значај Бањалуке као воћарског краја, па за јело, воће и пиће вели: Бијелим катмерским ћурецима (округли пшенични хљеб са каранфилом), бијелим у супри (пепелу) печеним погачама и кајмак-баклави у Ферхат-пашиној палачи нема прилике на земаљској кугли.
Од воћа им буду најслађе и најљепше трешње, ни у Европи, ни у Арапској, ни у Перзији им прилике нема. Мелик Ахмед-паши донесоше сепет трешања, свака попут ораха који расту у Анадолу. У сваку се може сакрити кројачка игла. Ми се зачудисмо овим сочним трешњама; изабравши неколико комада, метнусмо један у једну теразију, а у другу један "еседи" (осам драма; око 26 грама), и обје се изравнају. По томе се познаје колико су бањалучке трешње крупне, слатке, лијепе, сочне и за желудац лаке; дуње и јабуке су похваљене.
Купусне главице буду колик казан, а лишће веће од колача. Овај босански народ врло воли купус и једући хоће од сласти да умре. Од пића им је добро познато козје млијеко, сурутка, медено шербе (медовина), весела вода, харалија, рамазанија (напитак од грожђа) и вода од нане.
(Наставиће се)
Приредио: Зоран С. Мачкић, архивски савјетник у Архиву Републике Српске, према тексту Милана Карановића
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
