Задрхтао читав свијет

Прва атомска бомба, названа "малишан", пала је на индустријски град Хирошиму 6. августа 1945. године у 8.15 часова. Иако је Јапан претходно већ нудио капитулацију, бомба је претворила у пепео 13 квадратних километара, Хирошима је потпуно уништена, а погинуло је најмање 117.000 људи. Посљедице дејства атомске бомбе очигледне су деценијама послије експлозије. Масовна леукемија, као  посљедица атомског зрачења, и бројне генетске и патолошке промјене на новорођенчади. Три дана касније друга америчка (плутонијумска) атомска бомба бачена је на Нагасаки.

Атомски напад на Хирошиму и Нагасаки десио се 6. и 9. августа 1945. и био је директан повод за јапанску капитулацију 15. августа, којом је завршен Други свјетски рат. Претпоставља се да је 129.000 људи погинуло у нападима, а да је два пута више умрло од директних посљедица: радијације, глади, опекотина итд. Готово 70 година послије напада људи и даље умиру од посљедица атомских бомби јер је код преживјелих установљен натпросјечан број обољелих од тумора и високог крвног притиска. Атомске бомбе на Хирошиму и Нагасаки биле су прве и до сада једине такве бомбе које су коришћене у рату. Та два града постали су важан симбол у борби за свијет без атомског оружја.

У јуну 1945. Јапанци су били потучени на свим већим фронтовима. Међутим, Јапан није био побијеђен и претпостављало се да су имали два милиона војника и један већи број пилота камиказа спремних да по сваку цијену бране јапанска острва.

Истовремено, научни пројект под именом "Менхетн" завршио је радове започете 1942 - рад на атомском наоружању које је било намијењено за употребу у рату против нацистичке Њемачке. Иако су нацисти капитулирали 9. маја, радови на пројекту су настављени; тестирање ове моћне бомбе 13. јула је завршено са добрим резултатима. Амерички предсједник Хари С. Труман хтио је брз завршетак рата са Јапаном и одобрио је коришћење атомске бомбе да би Јапанце приморао на капитулацију.

Изабрани су градови Хирошима и Кокура. Од свих 66 већих градова у Јапану, 59 их је било већ доста разрушено у ранијим нападима, а ова два града су до тада била углавном поштеђена већих разарања. Због велике облачности над Кокуром на дан напада, авиони су наставили према Нагасакију, па је бомба бачена на тај град, иако је облачност била још већа. Алтернатива је била да се напад одгоди.

Раније процјене говоре да је на лицу мјеста у детонацијама или од посљедица рањавања у неколико наредних дана убијено између 90.000 и 120.000 становника Хирошиме и околних села. Званичници града Хирошиме су 2013. године објавили нове податке о броју жртава страдалих у експлозији атомске бомбе и накнадним жртвама радијације. Према тим подацима, настрадало је укупно 557.478 особа, од чега је 277.996 директних жртава експлозије, док су остале жртве радијације.

Друга бомба, "дебељко", пала је на град Нагасаки 9. августа у 11.02 часа. Ова бомба имала је још јачу разарајућу моћ него прва, око 21-25 килотона ТНТ-а, а експлодирала је на око 500 метара висине. Имала је форму јајета, дужина је била 325 цм, дијаметар 153 цм, а њена тежина је била 4.650 кг. Ова бомба била је базирана на плутонијуму.

Претпоставља се да је у овом граду погинуло између 60.000 и 70.000 људи у директном нападу или у неколико наредних дана. Критичари атомског бомбардовања тврде да је Јапан покушавао да почне преговоре о капитулацији, али да су их Американци игнорисали. Умјесто тога, употријебили су атомско наоружање, највише да би престрашили будуће непријатеље, Совјетски Савез. Такође се спекулише да САД нису хтјеле да велики новац уложен у "Менхетн" пројекат оде у неповрат, а да се ново оружје не употријеби.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.